С друге стране, држава би могла да помогне и ублажи евентуални раст неликвидности тако што би измирила своје обавезе према привреди, што је један од честих апела привредника упућених ресорним институцијама од проглашења ванредног стања, наводе у тој алијанси.
“Није лако проценити како ће се пандемија корона вируса одразити на ликвидност наше привреде. Очекивано је да се иста ситуација ослика на целу Европу”, каже Дејан Вуковић, потпредседник НАЛЕД-овог Савеза за имовину и урбанизам и оснивач адвокатске канцеларије Вуковић и партнери.
Позивајући се на извештај Еуропеан Паyмент Репорт 2018, он је навео да су српске фирме и до сада покретале судски поступак наплате тек након девет месеци чекања (264 дана), док су њихове европске колеге три пута брже и на тај корак се у просеку одлуче након 82 дана чекања.
Вуковић наглашава да ће поправљању ситуације са наплатом потраживања, након проласка пандемије вируса, помоћи измене Закона о извршењу и обезбеђењу, који је ступио на снагу 1. јануара ове године.
Поред унапређења законског оквира, део одговорности је и на самој привреди, истиче Вуковић.
“Уколико епидемија буде релативно брзо заустављена, привреда би и сама могла да утиче на дужину поступка наплате, тако што би знатно раније захтевала пред судом да добављач измири дуг. Међутим, компаније су код нас и до сада биле склоније томе да покушају да се вансудски наплате, јер тако избегавају трошкове поступака који према Доинг Бусинеш листи износе чак 40 одсто вредности потраживања”, истиче Вуковић.
Додаје да је један од предуслова за ефикасну наплату потраживања и њихов правилан третман.
Како објашњава, то значи да се статус потраживања прати од дана издавања фактуре до коначне наплате.
Уколико наплата изискује превелике трошкове за компанију, решење може да буде ангажовање специјализованих компанија које се баве овом врстом посла, медијатора, адвоката и приватних извршитеља којима је нови закон о извршењу дао могућност да спроводе и добровољну наплату.
Када је реч о разлозима неплаћања, у Еуропеан Паyмент Репорт 2018. је наведено да је убедљиво највећи проблем што компаније немају довољно новца.
И док у Европи свака друга компанија која касни са плаћањима (54 одсто) чини то зато што је у финансијским проблемима, у Србији је то много чешћи случај, па 72 одсто фирми касни с измирењем дуга управо из тог разлога.
Велики проблем је и административна неажурност купаца с којим се код нас бори свака трећа компанија, док је свака четврта упала у ланац неликвидности због намерног неплаћања дужника.
Тек свака десета компанија није наплатила потраживање зато што се води судски спор око испоручене робе или услуге, наводе у НАЛЕД-у.
Према извештају Доинг бусинеш 2020, привреда је у просеку наплаћивала потраживања за 622 дана, што је благи напредак у односу на претходну годину, када је било потребно 12 дана више.
