По речима директора Агенције Страхиње Секулића, обештећење за одузету имовину одвијаће се преко државних обвезница, које доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама, почев од 15. децембра 2021. године.
– Укупно је поднето 76.000 захтева за враћање одузете имовине, односно обештећење, а уз захтеве за које је утврђено да постоји законска могућност за то, има и неоснованих – каже Секулић. – Уз то, процењује се да између 25 и 30 одсто основаних захтева не испуњава законске услове за натуралну реституцију, па ће њиховим подносицима бити утврђено право на обештећење. Обештећење ће се одвијати преко обвезница Републике Србије и у новцу за исплату аконтације обештећења. Основне елементе обвезница, износ емисије, као и услове дистрибуције и наплате обвезница прописаће Влада Србије, на предлог Министарства финансија, најкасније до 30. јуна ове године.
Међу захтевима за враћање одузете имовине има и оних који се односе на повраћај предузећа. Од укупног броја поднетих захтева таквих је 883, а директор Агенције указује на то да је поступак за утврђивање права на обештећење за одузета предузећа међу најсложенијим.а
– Те поступке Агенција спроводи уз велике напоре, између осталог и зато што је немогуће прибавити законом прописану документацију неопходну за утврђивање основице за обештећење. Ипак, сигурно је да ће и ти поступци бити успешно урађени, али наглашавам да је у поступцима по тим захтевима велики проблем недостатак документације, без које није могућ даљи рад – истиче Секулић.
Краћи рок исплате за најстарије
– Иако је поступак исплате за све исти, има изузетака – каже Страхиња Секулић. – Наиме, за оне који су 6. октобра 2011. године, када је ступио на снагу Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, били старији од 70 година, обвезнице доспевају у року од пет година. Краћи рок исплате важи и за оне који су на дан ступања на снагу тог закона били старији од 65 година и за које обвезнице доспевају у року од десет година.
Вредност имовине која не може бити враћена у натуралном облику по процени Пореске управе износи 13,6 милијарди евра, а за обештећење је законом предвиђен износ од две милијарде евра. Секулић каже да на основу Закона о враћању одузете имовине и обештећењу укупно обештећење по основу одузете имовине једног бившег власника, по свим основима, може достићи општи износ до максимално 500.000 евра. Ни када један законски наследник по одредбама тог закона остварује право на враћање одузете имовине од више бивших власника, обештећење по основу свих бивших власника, у оквиру њиховог законског максимума, у општем интересу, не може прећи износ од 500.000 евра.
– Ниједна држава, па ни наша, не може имати потпуно обештећење и посебно подвлачим да ни много богатије и економски развијеније државе, које су спроводиле поступак реституције, нису биле у могућности да у пуном обиму спроведу реституцију у било којем од поменута два облика, односно ни у натуралном облику, као ни у виду новчаног обештећења – истиче Секулић.
Наш саговорник напомиње да ће промет обвезница, које ће бити емитоване у складу са Законом враћању одузете имовине и обештећењу, бити слободан, односно оне ће моћи да се купују и продају на Берзи.
– Рок је одредио законодавац, а имајући у виду макроекономску стабилност и општи интерес пошто је већ на први поглед јасно да је реч о суми која ће представљати велико оптерећење за буyет Србије. Износ обештећења утврђује се у еврима, тако што се основица обештећења помножи коефицијентом који се добија када се стави у однос износ од две милијарде евра и износ укупног збира основица обештећења утврђених решењима о праву на обештећење увећаног за процену неутврђених основица. Када Влада Србије утврди коефицијент, Агенција ће доносити појединачна решења у којима ће бити утврђен износ обештећења, рокови и аконтација. На основу тих решења подносиоци захтева моћи ће да наплате аконтацију у новцу, која износи десет одсто од утврђеног износа обештећења, а који не може бити већи од 10.000 евра по бившем власнику по свим основима.
Д. Млађеновић
