Наследницима враћено 89.700 хектара њива

За деценију функционисања Агенције за реституцију и 16 година реституције у Србији, враћено је 89.700 хектара пољопривредног земљишта, не рачунајући 29.000 хектара који су поново припали цркви, као и 32.000 хектара шума и око 712.000 објеката - станова, зграда, пословног простора.
njive, Dnevnik/Radivoj Hadžić
Фото: Дневник/Радивој Хаџић, илустрација

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да је Србија потпуно и доследно спровела све принципе Терезинске декларације и да се, са црквеном и са јеврејском реституцијом, већ дошло до близу 700.000 квадратних метара пословног и стамбеног простора.

Он каже да је поводом обележавања деценије постојања, Агенција, поред редовног, израдила и ванредни извештај, којим су обухваћени сви подаци у вези са радом тог тела. 

„Најважније у том извештају, доступном на нашем сајту, јесу разна спорна питања, пре свега, она правна, као и наша слагања и неслагања са другим државним органима у вези с правцем којим је ишла реституција”, навео је Секулић и додао да су у том документу наведени сви ставови, како Агенције, тако и других државних органа и, пре свега, судова - Управног, Врховног и Уставног суда.

Он је нагласио да је интересантно колико се некада одлукама судова мења ситуација у вези са реституцијом.


Није остало још пуно

Он истиче и да, поред пољопривредног земљишта, нема много објеката које треба вратити.

„Има још и у црквеној, и у реституцији као последици Холокауста, и у грађанској реституцији, али је то у односу на целокупну имовину која је враћена занемарљив део”, рекао је Секалић.


„На то смо указали, као и како се наш правни систем некако бруси и мења током ових 10 година”, каже Секулић.  Директор Агенције наводи и да је много имовине враћено у натуралном облику, у вези с чим је било и проблема.

„Негативна пракса наших судова и других државних органа углавном је да често долази до одлагања одлука, али ми смо их доносили брзо и ефикасно, на које су, наравно, ишле и другостепене одлуке и одлуке судова, које су ипак у 99 одсто случајева потврђивале онако како смо ми то решили”, рекао је Секулић.  Додао је да су враћањем имовине у натури често незадовољни и они који су ту имовину неретко користили без икакве накнаде.

„Наравно, било је притисака са њихове стране, неки су легитимни, а највећа претња је да ће се нешто објавити у новинама”, наводи Секулић.

Након што је у Прагу одржана међународна Конференција поводом 13 година од потписивања Терезинске декларације, Србија је прва држава која је законски регулисала враћање имовине жртава Холокауста без потомака.  „Било је проблема у примени тог Закона, али ништа више него у поступку грађанске реституције, па можда чак и нешто мање”, каже Секулић.

Он наглашава да је тај закон специфичан и по томе што се враћа имовина и кад нема живих наследника.

„Примаран мотив доношења закона је то да враћамо јеврејским заједницама, а по самом слову закона, ако се појави живи наследник, јеврејска заједница је дужна да ту имовину преда ономе ко докаже да је наследник”, навео је директор Агенције за реституцију.     

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.0389
Најновије вести