Немачки институти знатно срезали прогнозе за 2022. и 2023.

БЕРЛИН: Упркос паду економске активности у другој половини 2022, четири економска института предвиђају да ће бруто домаћи производ (БДП) Немачке ове године порасти за 1,4 одсто, али је то готово за половину мање у односу њихову пролећну прогнозу.
w
Фото: Pixabay.com

У јесењим заједничким економским прогнозама, институт ИФО из Минфена, Институт за светску економију из Кила, RWI - Лајбниц институт за економска истраживања и IWH институт из Халеа, срезали су пројекцију раста Немачке за идућу годину са ранијих 3,1 одсто на минус 0,4 процента, након чега очекују раст од 1,9 пошто у 2024. години.

Наниже ревидиране процене раста БДП-а углавном одражавају размере енергетске кризе, наводи иФО институт у саопштењу достављеном Танјугу, додајући да се, на пример, процењује да ће укупна економска производња Немачке у 2022. и 2023. години бити за 160 милијарди евра мања него што се очекивало пролетос.

Институти очекују такође да ће инфлација наставити раст у наредним месецима и процењују да ће се просечна годишња стопа у 2023. години попети на 8,8 одсто, што је нешто више од овогодишње цифре од 8,4 одсто.

Инфлација ће се, како се наводи, тек 2024. године постепено вратити у границе од око 2,0 пошто.

Главни разлог погоршање економских изгледа је смањен извоз гаса из Русије, који је елиминисао знатан део снабдевања Немачке овим енергентом и повећао ризик да преостале количине у понуди и складиштима неће бити довољне да задовоље потражњу током предстојеће зиме, напомиње ИФО у саопштењу .

У наведеним околностим, цене гаса су током лета нагло скочиле, па су предузећа већ почела приметно да смањују потрошњу гаса. Иако институти не очекују нестшице овог горива уколико временске прилике током зиме буду нормалне, предочавају да је ситуација са снабдевањем гасом изузетно тешка.

Мада процењују да ће се ситуација донекле ублажити у средњем року, мишљења су да ће цене гаса вероватно остати знатно изнад нивоа пре кризе, што ће, кажу, значити трајни губитак просперитета за Немачку.

Тржиште рада, с друге стране, по оцени института има стабилизујући ефекат.

Потражња за новом радном снагом ће вероватно пасти с обзиром на економски пад. Међутим, због недостатка квалификованих радника у многим областима, компаније ће настојати да задрже постојеће особље, тако да ће запосленост вероватно само привремено пасти, наводи се у извештају.

„Руски напад на Украјину и криза на енергетским тржиштима, као резултат тога, довешће до приметног пада немачке привреде“, каже Торстен Шмит, шеф за економска истраживања на RWI – Лајбниц институту за економска истраживања и портпарол групе Заједничке економске прогнозе.

Према његовим речима, високе цене енергије и хране, које ће вјероватно расти у наредној години, изазваће значајан пад куповне моћи, због чега ће и домаћинства и предузећа са ниским приходима зависити од даље подршке креатора политике.

„У случају предузећа, међутим, мора се водити рачуна да се избегну трајне субвенције. Барем тржиште рада показује знаке стабилности; а због недостатка кадрова у многим секторима, не очекује се повећање незапослености упркос економској кризи", рекао је Шмит, према саопштењу ИФО института достављеног Тан‌југу.

EUR/RSD 117.3271
Најновије вести