Говорећи на дебати "Енергетска криза и положај сиромашних у Србији" он је рекао да је измењена и допуњења Уредба о енергетски угроженом купци послата на разматрање другим министарствима, али и упозорио да је садашња Влада Србије у техничком мандату.
Илић је рекао да ће измене проширити број грађана који ће по добити државну помоћ са садашњих 70.000 на између 190.000 и 210.000 енергетски угрожених.
Рекао је да ће подршка моћи да се очекује и за рачуне за топлотну енергију - даљинско грејање, те да ће искључења бити забрањена за оне којима је електрична енергија неопходна за здравствену негу.
Илић је подсетио да је дивљање цена енергије глобално почело 2021. године те да је државном регулацијом заустављен велики раст цена енергије у Србији.
Навео је да и уз повећање цена рачуни за струју које ће грађани плаћати бити већи тек десетак процената.
Зоран Ристић из УГС Независност рекао је да ће ове зиме најугроженији радници Србије који су на минималцу од 35.000 динара морати да бирају да ли да купе храну или плате енергију.
Он је навео да су трошкови хране у минималној потрошачкој корпи 47 посто, а да су трошкови енергије скоро 19 процената, те да су за две године они повећани за седам посто.
Ристић је истакао да је према проценама синдиката у Србији пола милиона радника који за осам сати рада примају 35.000 динара, те да ће тако и остати до првог јануара јер Влада Србије није прихватила да се минималац на 40.000 динара повећа већ ове јесени.
Горан Радосављевић са Института ФЕФА навео је да је захваљујући мерама које су у Србији предузете овде енергетска инфлација 14 процената док је у земљама ЕУ - око 40 посто.
Он је задовољан количинама гаса које ових дана стижу Турским током, те навео да су оне значајно веће него прошле године.
Упозорио је да би мере подршке енергетски најугроженијим грађанима требало да обухвате и оне који се греју на разне облике биомасе оцењујући да су они често у сиромашнијим - руралним пределима.
Радосављевић је упозорио да енергетска криза може дуже потрајати те да је неопходно оспособити ЕПС како би могли да се поднесу удари даљих поскупљења.
Данило Ћурчић из Иницијативе за економска и социјална права А11 упозорио је на екстремно сиромашне групе, акцентујући позицију рома који живе у 700 неусловних насеља у Србији, најчешће у неусловним објектима и без електричне енергије.
Он је указао да је у Србији око 200.000 људи корисника система социјалне заштите те да је износ социјалне помоћи месечно 90 евра што је и цена једног кубика огревног дрвета.
Ћурчић је упозорио да систем социјалне заштите делује као да води борбу против сиромашних а не против сиромаштва.
Он се заложио да држава пронађе довољно ресусрса за помоћ најсиромашнијима, али и да у случају да су ресусрси ограничени - приоритетна помоћ буде за њих.
Навео је да је према подацима из прошле године сваки пети грађанин Србије у ризику од сиромаштва.
Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију упозорила је да упркос вишегодишњем привредном расту број сиромашних у Србији остаје готово исти.
Нагласила је да Србија још увек није донела Стратегију социјалне заштите те да се дуго чека на измене Закона о социјалној помоћи.
Дебата је одржана у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт у оквиру пројекта Дијалог у центру - Социјални форум.
Директорка Фондације за Србију и Црну Гору Кирстен Шоенефелд оценила је да је криза у читавој Европи, те и у Немачкој где влада расправља и о мерама евентуалне националнизације великих компанија значајних за дистрибуцију енергије, те о ограничавању права на отказ станова.
Она је рекла да Србију очекује неколико тешких зима, те да такве прилике која је назвала великим изазовима за социјални мир и инклузију, неће погодити само сиромашне.
