Француска компанија „Венси ерпортс” управљаће њиме у наредних 25 година. Од тог аранжмана ће се у државну касу слити 501 милион евра. Држава ће, осим тога, убирати и годишњу таксу од 16 милиона евра. Уз то, концесионар се обавезао на то да у нашу највећу ваздушну луку инвестира 723 милиона евра. Треба рећи и да ће се око 417 милиона евра слити у државну касу, а остало иде осталим акционарима, па и оним малим, то јест грађанима.
У Влади Србије нису крили да су изабраним партнером изузетно задовољни. Понудили су добар модел који, сем девизног прилива, доприноси и додатном унапређивању и модернизацији капацитета највеће ваздушне луке у земљи. Сада на ред стиже исто толико важно питање као што је био избор и самог концесионара: где уложити новац који ће нам се наћи на располагању? Стручна јавност ту има уједначен и јасан став и о томе где уложити као и о томе где новац не треба пласирати. Сви се слажу у томе да је потребно оформити добар тим који ће пратити реализацију уговора, односно да концесионар испуни све на шта се обавезао у понуди и на шта ће се обавезати склапањем уговора.
Председник Србије Александар Вучић сматра да део новца треба уложити у враћање дугова, односно смањење јавног дуга.
Што се тиче пласмана новца, ту такође постоји сагласност: треба га пласирати у изградњу и завршетак инфраструктурних пројеката.
О будућем трошењу професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић каже:
– Било би добро да новац од концесије уложимо у инфраструктуру и за завршетак путних коридора – наглашава он. – При томе не треба заборвити ни путну мрежу у близини коридора, односно да се ту укључе и путеви односно крајеви који се повезују на коридоре. Мислим ту на Моравску магистралу или пут који треба да повеже Нови Сад, Руму и Шабац с тунелом кроз Фрушку гору. При избору инвестиција треба водити рачуна о томе да то буду фреквентни правци и да су близу места где има довољно становништа, и то младих људи, као и привредних активности. Ако се и буде улагало у нешто ван саобраћајне инфраструктуре, треба то да буду трајни објекти где ће и резултати бити такви.
Први који ће осетити благодети су мали акционари аеродрома. Чека их дивиденда од 12,4 евра за такозване бесплатне акције. Одбијање пореза је већ урачунато. Он за тај приход износи 15 одсто.
Избор концесионара је донео промене и на Београдској берзи. Акције „Николе Тесле” су скочиле на 1.720 за једну, а то је највиша цена још од 2011, откако се њима тргује. Тренутно је у власништву грађана 3.297.810 акција поменуте српске компаније.
Савић подсећа на то да у овом тренутку имамо узор у шта не треба улагати. Добар пример је приватизација дела „Телекома”. Тада је 750 милиона долара махом отишло у потрошњу. Не треба од тог новца кречити јавне објекте и уопште улагати у потрошњу.
За Војвођане је свакако најзанимљивија регионална димензија будућих улагања у поменути пут. На траси будућег Фрушкогорског коридора ради 30.000 малих и средњих предузећа. Њима би приступ модерној саобраћајници која се везује на коридоре и те како добродошао за даљи развој пословања.
Уговор о концесији за „Николу Теслу” треба да се потпише за 60 дана. Тада ће и сви детаљи бити познати па ће бити лакше и коментарисати будуће потезе. Јер новац је лако потрошити, а на паметан начин је код нас увек био мало теже.
Д. Вујошевић
