Тако је Сбербанка постала највећи сувласник, с уделом од 39,2 одсто, док ВТБ банка из исте земље има 7,5 процената, односно руске банке имају 46,7 одсто власничког удела. Ту нагодбу треба да потврди Трговачки суд у Загребу, а до 10. јула још једном и две трећине поверилаца. Прекомпонована компанија могла би почети да ради половином наредног месеца. Тада ће се више знати и о судбини компанија из Србије у саставу „Агрокора”. Руска страна одлучиваће великим делом о предузећима из Србије и Војводине. То су велика предузећа од којих нека имају дугогодишњу традицију – довољно је поменути „Дијамант”, „Кикиндски млин”, ту су и трговачке куће „Меркатор С”, „Идеа” и „Рода”.
Текст нагодбе садржи 7.300 страница, па тек остаје да се види шта је ту све написано и какве су обавезе преузете. Руске банке су добиле власнички удео на основу кредита које су дале Концерну. Ванредни повереник Фабрис Перушко, с хрватске стране, рекао је да је с највећим деоничарем Сбербанком постигнут договор о томе да модел наплате потраживања зависи од будућих перформанси саме групације и он биће исплаћена с обзиром на укупну профитабилност „Агрокора”.
Код нас се криза хрватског концерна пратила од почетка с великим интересовањем. Ту је запослено око 11.000 људи. У њиховом саставу, осим поменутих, послују и „Мг Мивела”, „Фриком”, „Нова слога”. Шта они могу очекивати у наредном периоду?
По ономе што се може чути „оф рекорд”, Сбербанка нема намеру да одмах продаје „Агрокор”. Они ће наредне две-три године водити комапнију, а тек након тога донети одлуку о продаји.
Посао ће највероватније водити Максим Полетајев из топ-менаџмента Сбербанке. Он је био и кључна личност у преговорима који су успешно окончани па му је и право стање ствари у концерну добро познато.
Тек када детаљи споразума буду познати, моћи ће да се каже нешто више, каже секретарка Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов и додаје да је за пољопривреднике из Србије је најбитније да се производња настави и да се испоштују све преузете обавезе.
Процењујем да ће руска страна задржати „Агрокор”, сачуваће га и ревитализовати, објашњава агроекономиста др Радован Пејановић.
Према његовим речима, за њих је то стратешка инвестиција у овом делу света, а заинтересовани су и за производњу хране.
Сматрам да неће бити гашења производње, а ни промена преко ноћи, казао је Пејановић.
Међународни консултант Милан Ковачевић оцењује да је руска страна ипак мањински власник, иако је највећи. То свакако није исто као када би имали већински пакет.
Не знам да ли су заинтересовани да узму и већински пакет, наводи Ковачевић и додаје да ће то зависити и од резултата пословања „Агрокора” у наредном периоду.
Видећемо и како ће се својински пакет даље кретати. Могуће је да руски власници мењају уделе у другим компанијама и преузму комплетно предузећа у Србији и Босни и Херцеговини, поручио је Ковачевић.
То ће свакако зависити и од других власника, а то су Загребачка банка, компаније „Адрис”, „Франк”, „Сапонија”, „Соко–Марић”, ту су и власници обезница који имају удео од 25 одсто. Оно што је сигурно – „Агрокор” и његове чланице чека још једно врело лето.
Д. Вујошевић
