Подаци те службе указују на то да је током 2017. године до посла дошло 268.450 људи, јер их је управо толико пријављено на обавезно социјално осигурање.
Дакако, нису се сви запослили уз посредовање НСЗ-а јер има и оних који су се јављали директно на огласе послодаваца, а запошљавали су се и преко приватних агенција за запошљавање.
Међутим, одавно је јасно да су понуда незапослених и потражња послодаваца у великом раскораку. По подацима из Статистичког билтена НСЗ-а, само током последњег месеца прошле године послодавци су највише тражили незапослене без занимања и стручне спреме – 842, затим продавце – квалификоване раднике или са средњом стручном спремом – 371, шивача конфекције – 264, шивача текстила – 210, економске техничаре – 108, кувара једноставних јела – 115, магационера – 106...
Од укупно 56.053 лица са завршеним основним студијама на евиденцији НСЗ-а чак 9.508 су економисти, 7.285 правници, 6.906 васпитачи и наставници друштвено-хуманистичких наука, али има и 2.788 медицинара, већином доктора медицине. На евиденцији је и 2.965 ветеринара, а последњег месеца прошле године НСЗ-и је пријављена потреба за само тројицом незапослених те струке.
Тог последњег месеца 2017. године послодавци преко НСЗ-а нису тражили ниједног незапосленог шумара, рибара и одгајивача осталих животиња, сточара и живинара, геолога, произвођача керамике и грађевинског материјала, кожара и крзнара, железничара, бродара, ваздухопловца, занимања ПТТ саобраћаја, занимања осигурања, наставника здравствене струке, наставника верске наставе... Примера ради, на евиденцији незапослених је 2.075 шумара , а потражње за њима нема. Чак 3.330 незапослених архитеката и урбаниста на крају прошле године имало је само шест пријављених слободних радних места, а пред 3.130 стоматолога нашло се само четири отворена радна места.
По проценама НСЗ-а, а на основу броја пријављених потреба и броја незапослених лица одређених образовних профила, односно звања, највеће шансе за запошљавање на нашем тржишту имају високообразовани кадрови: дипломирани инжењери информационих тенологија, електротехнике и рачуноводства, електронике, машинства и грађевине с одређеним лиценцама, професори математике, физике, страних језика, лекари с одговарајућим специјализацијама – анестезиолози, кардиолози, педијатри, офталмолози, гинеколози, дипломирани фармацеути, биохемичари, стручњаци за финансије, рачуновође...
Статистички билтен НСЗ-а за последњи месец прошле године показује да је потражња за кадровима без квалификације или нискоквалификованим, као и онима са средњом стручном спремом, далеко, далеко већа него за онима који имају високу стручну спрему. Тако, у децембру нико није тражио да запосли дипломираног фармацеута, али је зато исказана потреба за запошљавањем 17 фармацеутских техничара. Такође, потражња за дипломираним економистима је веома мала – свега четири у децембру, али је зато тражено чак 108 економских техничара са средњом стручном спремом.
Када је реч о незапосленима без квалификације или с нижим степеном, најтраженији су машинбравари, електричари, ауто-електричари, лакирери, тапетари, бавари, зидари, водоинсталатери, заваривачи, грађевински радници, возачи, столари, портири...
Стручњаци тврде да велики проблем представља слаба флуктуација радне снаге у Србији, односно то што у неким деловима државе има незапослених кадрова који би могли добити посао у другим крајевима, али чекају да га добију „код куће”. Другим речима, стручњаци замерају на „чекању” посла и истичу да је потребно да незапослени најзад крену да га траже. Јер, ако многи одлазе у иностранство да би се запослили, онда ни промена пребивалишта унутар државе не би требало да представља велики проблем. Те унуташње миграције, које се последњих година бележе у нешто већем проценту, више су плод напуштања села и доласка у градове зарад радног места, него одлуке школованих људи да посао у струци траже у другим крајевима државе.
Љ. Малешевић
