Највише је било запослених у радном односу, 2.092.398, ван радног односа 66.906, док је регистрованих индивидуалних пољопривредника било 65.538.
На посао је ишло 563.752 Војвођана, што је 12.793 више него у истом периоду лане, то јест за 2,3 одсто. У поређењу с претходним кварталом, раст у Војводини је 0,8 одсто, или 4.333 радна места.
Како је објавио РЗС, запошљавање је првенствено бележено у категорији запослености у радном односу, где је раст био 2,8 одсто у односу на исти квартал претходне године.
Највећи раст запослености се и даље бележи у Београду и Војводини. Та два региона, иначе, имају више од 60 одсто укупно запослених, то јест 1,32 милион, док остали део Србије тек мало више од 900.000.
Када је реч о секторима делатности, највише нових радника је запослено у прерађивачкој индустрији, затим грађевинарству, па трговини, поправци моторних возила, информисању и комуникацијама те саобраћају.
Највећи пад, и то 7,4 одсто, бележи се код регистрованих пољопривредника, којих је 5.382 мање него лане.
Гледано по областима пољопривреда, шумарство и рибарство запошљава 30.553, или 431 мање него лане. Рударство има 28.981, то јест бележи раст од 2.905 запослених гледајући стање прошле године у ово време.
Прерађивачка индустрија има 47.098 запослених, то јест 14.513 радника више него лане. Од тога, највише је у прехрамбеној индустрији – 93.847 радника. Друга по снази у том сектору је производња металних производа, осим машина, где ради 53.809 радника, а трећа је производња моторних возила и приколица, где је запослео 49.681радник, то јест 11.173 више него у исто време прошле године.
У сектору снабдевање електричном енергијом, гасом и паром има 24.681 радника. То је 1.206 мање него 2019. године у ово време, то јест 4,7 одсто.
Грађевинарство у односу на лане има девет одсто више запослених. У трећем кварталу било је 117.739 грађевинара, то јест 9.727 више него прошле године.
Јавни сектор је имао укупно 598.944 запослена, што је 1.694 мање него у претходном кварталу, или 303 мање него у истом периоду прошле године. У јавним државним предузећима је радило 83.057 људи, то јест 67 мање него у претходном кварталу, или 172 мање него у исто време лане. Јавна локална предузећа су запошљавала 60.464 радника, то јест 351 више него у претходном кварталу, али 522 мање него у исто време прошле године.
Администрација на нивоу државе и аутономне покрајине бројала је 133.447 радника, то јест 56 мање него у претходна три месеца и 145 мање него лане. У локалној администрацији радило је 27.930 људи. То је 197 више од претходног квартала, али 144 мање него лане.
Трговаца на велико и мало и оних који поправљају моторна возила имамо 351.354, то јест 9.025, или 2,6 одсто више него лане.
Саобраћај и складиштење има 123.506 запослених, услуге смештаја и исхране 87.322, информисање и комуникације 74.706 радника, финансијске делатности и делатност осигурања 43.626, пословање некретнинама 7.346, уметност, забава и рекреација 38.111…
Државна управа и обавезно социјално осигурање има 158.425 запослених, у образовању ради 147.999 људи, то јест 2.629 мање него у претходном кварталу, али 4.391 више него лане. Здравствена и социјална заштита има 156.021 запосленог, а то је 1.204 мање него лане. Од тога, у самом здравству ради 126.681 особа, што је 3 068 више него лане.
Д. Млађеновић
