Програм Просперитати „увео“ 200 милиона евра у нашу привреду

Као својеврсна потврда, тврди се никад бољих, билатералних односа Србије и Мађарске, неколико година уназад успешно се реализује програм развоја економије Фонда „Просперитати“, намењен грађанима Србије који у свом поседу имају двојно, односно и мађарско држављанство.
Otac i sin Čizmadia s našim novinarom foto:Dnevnik.rs/ M. Miljenović
Фото: Отац и син Чизмадиа с нашим новинаром фото:Дневник.рс/ М. Миљеновић

Са седиштем у Суботици, овај Фонд има своје канцеларије готово у свакој већој војвођанској вароши, а у трећој години функционисања резултат његовог деловања је готово 200 милиона евра који су „упумпани“ у српску економију, а најчешће пољопривреду.

- Ово је само један од програма који финансира Влада Мађарске, пошто су поред Србије, слични програми заживели и у Украјини, Словачкој, Румунији, Хрватској и Словенији, где такође постоји одређен број тамошњег становништва које, поред домицилног, имају и мађарско држављанство - каже управник Фонда „Просперитати“, Балинт Јухас, уз опаску да је нуклеус пројекта израстао из својевремене идеје Савеза војвођанских Мађара о изради програма развоја економије али и територијалног развоја Војводине за мађарску националну заједницу.- Три године је рађено на том програму, уз ангажман шездесетак стручњака укључујући професоре Нађа и Шомођиа, да би 2015. године Влада Мађарске донела одлуку да обезбеђивањем средстава подржи пројекат, који је након оснивања Фонда 2016. расписао и прве конкурсе.

Јухас наглашава да није случајност што цео пројекат започео у Војводини, што због одличних односа Србије и Мађарске, што због припремљености локалних заједница да узму учешће у пројекту.

Фото: Балинт Јухас  фото:Дневник.рс/ М. Миљеновић

- Када смо програм осмишљавали држали смо се институционалних оквира и у духу поштовања закона Србије, Мађарске али и Европске Уније, уважавајући начело забране дискриминације, дефинисали услове да за средства могу да аплицирају, без обзира на национално изјашњавање, сви они који имају двојно, српско-мађарско држављанство, регистровано пољо-газдинство, фирму, предузетничку радњу и адресу становања у Војводини - вели Јухас, не скривајући задовољство што је у досадашња четири конкурсна циклуса од 7.500 аплицираних пројеката, подржано њих чак 6.700. - На овај начин је у економију Војводине, у чему се огроман проценат односи на улагања у пољопривреду, уложено 200 милиона евра, од чега 40 одсто чине бесповртана средства Владе Мађарске, док преосталих 60 одсто представља улагања самих апликаната, било да су у питању њихова лична средства или кредити за које су из ових средстава плаћане камате. Тиме је створена велика додата вредност, а како је у току пети и шести циклус конкурса, очекујемо да ће до краја године бити обрађено додатних 4.000 предмета.


Остајте овде

Поред ратарства, Давид се бави воћарством, али и пластеничким узгојем цвећа и поврћа, а према његовој процени таквих, млађих пољопривредника у селу има тек десетак. Остали су искористили двојно држављанство и потражили срећу далеко од дома.

- Не кажем да сам искључиво због помоћи Фонда „Просперитати“ остао у Купусини, али да нам је помогло и олакшало набавку неопходне машине, јесте. Није баш лако живети од пољопривреде, али свој сам на своме, моја кућа, моја земља, моје село... Наша је одлука да останемо овде где смо вековима, и да овде градимо своју срећу. 


Пројекти који су до сада добили подршку Фонда „Просепритати“, а има их у 37 војвођанских локалних самоуправа и 150 насеља, углавном се односе на пољопривреду, куповину пољопривредног земљишта, машина и опреме, али и сеоских кућа за млађе брачне парове намерне да срећу не траже на Западу, већ да остану у местима у којима су се родили и они и њихови преци. Таквих примера је много, па је, на пример, само у Западнобачком округу инвестициона вредност 540 одобрених пројеката чак 1,2 милијарде динара, од чега бесповратна средства 620 милиона.

Један од првих који је аплицирао и добио средства је и млади пољопривредник Давид Чизмадиа из Купусине, села на размеђу Сомбора и Апатина, традиционално насељеног мађарским живљем. Њему је, захваљујући програму „Просперитати“, била суфинансирана набавка модерне ратарске прскалице, вредне 11.000 евра, а како се ради о машини произведеној у Врбасу, јасно је да целокупна сума остаје у Србији, у српској привреди.

Фото: Отац и син Чизмадиа с нашим новинаром фото:Дневник.рс/ М. Миљеновић

- Па, било је мало неверице када сам конкурисао, убеђивали су ме сусељани да од тога нема ништа, чак је и мој отац, Тибор, са којим обрађујемо стотинак јутара земље, сумњао да ћемо добити било каква средства. Ипак, кад нам је одобрена набавка прскалице, у другом конкурсном кругу, испоставило се успешно, аплицирао је и отац који је тако набавио тракторску приколицу - смеје се и данас својевременој неверици пријатеља, комшија, па и породице овај млади човек, који је недавно засновао и породицу, чврсто решен да остане у Србији и живи од пољопривреде, иако је школовани музичар инструменталиста. - Са данашњом супругом, флаутискињом, упознао сам се у Средњој музичкој школи у Суботици, након које сам, као саксафониста, уписао и музичку Академију у Новом Саду.

Давид се, након две успешно положене године факултета ипак вратио у родно село, не желећи да номадску природу професије музичара претпостави топлини кућног огњишта. Како каже, на жалост, он је један од малобројних млађих људи у селу, знаменитом по повртарима, који се одлучио за живот од пољопривреде и на останак у земљи у којој је и рођен.

Милић Миљеновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести