У безмало свим случајевима ради се о људима који су били ангажовани на црно, док су разлози за трагедију мање-више исти: некоришћење заштите опреме, недовољна обученост за послове за које су ангажовани… Мада су уочене и друге неправилности: непријављивање градилишта, па и немање грађевинске дозволе.
Таква ситуација на српским градилиштима, по речима потпредседника Грађевинско-инжењерске коморе Србије Горана Родића, могла би се сузбити када би инспектори кажњавали инвеститоре највишим новчаним казнама јер услови за то постоје у законској регулативи, где су предвиђени и милионски износи за несавесне.
У Комори немамо сазнање о томе да је предузеће због непријављивања радника кажњено највишим новчаним износом од два милиона динара, казао је Родић.
Како додаје, уколико је таква казна и написана, није познато да је и плаћена.
Јер, ако и стигне до суда, предмет застари, каже наш саговорник.
Он је навео да предузеће може бити кажњено у случају непријављивања радника од 800.000 динара до два милиона, предузетници од 300.000 динара до пола милиона, а руководиоци од 100.000 до 150.000. Међутим, како каже, у Србији влада корупција у том делу предузетништва јер инспектори долазе на градилиште најављени, постоји познанство између инспектора и инвеститора па је на делу гледање кроз прсте. Осим тога, ни инспектора нема довољно па на градилишта одлазе по пријавама или у случају трагедије.
У буџет Србије ове године слило се 116 милиона динара од новчаних казни које су изрекли инспектори.
Лане је пак државна каса била напуњена с 93 милиона динара пристиглих од наплате казни па се на основу та два податка може закључити да инспекција и судови раде. Премда се процењује да би још ажурнијим радом инспекцијских служби и судова у буџету могло бити и 1,9 милијарда динара.
За бољи рад на терену Србији недостају млађи инспектори, кажу у Комори, јер је просечна старост садашњих 54 година. Уз то, инспекторе, сматра се, треба мотивисати већом зарадом да би доследније примењивали законе и бавили се само законском регулативом, а не, као до сада, што у инспекцијском надзору имају саветодавну улогу.
Родић додаје да нема градилишта у Србији на којем су сви радници пријављени, односно да их на сваком градилишту има непријављених.
Углавном не пријављују раднике они који не раде велике грађевинске послове, већ су ангажовани на пословима мањег обима који не трају дуже од месец-два, и таквих је градилишта и највише, истиче Родић, и подвлачи да такви инвеститори не чине само прекршај непријављивањем радника, односно избегавањем плаћања пореза и доприноса за њих, већ да у послу имају и друге недостатке у погледу уређења градилишта, коришћења механизације, квалитета грађевинског материјала…
Непријављени су у највећем броју радници који припремају земљиште за градњу и они у финалним пословима, а то су они који раде ситне занатске послове, попут керамичара, фарбара, молера…, каже Родић.
З. Делић
