Експерт за климатске промене и одрживу производњу хране ФАО УН Сандра Корси казала је да се процењује да ће до 2050. године број становника на земљи порасти на 10 милиарди, а то би значило да се на постојећи број људи дода цела Индија или Кина, што је, како је нагласила, раст без преседана. Сада нас на планети има нешто мало више од осам милијарди.
- Због тога морамо повећати производњу хране и то за 30 до 40 одсто у поређењу са нивом од 2020. године - рекла је она у видео-обраћању скупу о регенеративној пољопривреди, односно комбинацији примене традиционалних пракси и савремене технологије у пољопривреди у циљу производње здраве хране и одрживости.
Према њеним речима, имамо велики јаз када је реч о расположивом земљишту, које је било за обраду 2010. и које ће бити потребно 2050. Налазимо се на критичној тачки и потребно је да препознамо и одмах делујемо, нагласила је Корси и додала да заштита животне средине има конкретне утицаје на животе људи одмах.
- Ми смо последња генерација која може да обезбеди будућност пољопривреде, што је изазован задатак, али и прилика без преседана - нагласила је Корси.
Она је навела и да праћење онога што се дешава са деградацијом земљишта показало да постоји 600 различитих врста које су близу истребљења због пољопривреде.
- Пратимо и климатске промене и процењује се да ће температура у целом свету порасти за 1,5 степени до 2050. године, док ће температура воде да порасте за пет степени, а све то ће утицати на стотине милиона људи. То су глобална питања која ће постати реалност на локалу и сваког од нас то треба да интересује - казала је Корси.
Мана регенеративне пољопривреде су, пре свега, чињенице да ће пољопривредницима бити потребно неко време да стекну знања и вештине за овај тип производње, мање орања може да доведе до чешће појаве нежељених биљака – корова.
Због тога ће део фармера то надоместити већом употребом хербицида. Неки стручњаци сматрају да може донети мање приносе са неким усевима и у одређеним условима. Прелазак са традиционалних метода захтева време.
Једно од решења у овој једначини се зове регенеративна пољопривреда, истичу стручњаци.
Према анализама, постоји пет основних принципа регенеративне пољопривреде, али она има и недостатака.
Принципи су да је потребно држати површину земље прекривену колико год је могуће, ограничити физичко и хемијско узнемиравање земље, комбиновати широк избор биљака како би се повећао биодиверзитет тла; оставити живо корење биљака у земљи током што већег дела године, а укључити у систем производње стоку, која ће да пасе на том тлу.
Д. У.
