Наиме, у октобру прошле године просечна плата на републичком нивоу износила је 55.065 динара, а у новембру је достигла износ од 56.331 динар. Исти правац кретања имала је и медијална нето зарада, коју заправо зарађује половина запослених, јер је у октобру прошле године она била 42.716 динара, а новембру 43.511, односно била је 795 динара већа. Порасле су и просечне зараде запослених у јавном сектору, па су они у новембру зарадили 64.598 динара, а у октобру 60.913. Више новца стало је и у коверте запослених ван јавног сектора – али свега мање од 200 динара, пошто је у новембру просек био 52.567 динара, а у октобру 52.396.
Ипак, није свима плата расла па је упркос расту и просечне и медијалне зараде, у многим делатностима просечна зарада ишла наниже, а разлике су биле ниже.
Тако је, рецимо, у октобру највиша просечна зарада, већа од 90.000 динара, исплаћена запосленима у три делатности – информисање и комуникације – 95.528 динара, финансијске делатности и делатности осигурања 93.806 и делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром 92.734. Месец касније просечну зараду вишу од 90.000 динара, у просеку, зарадили су запослени у две делатности и у обе су зараде биле више. Тако је у делатности информисања и комуникације у новембру она била 96.902 динара, односно око 1.500 динара виша, док је коверта запослених у финансијским делатностима и делатности осигурања била виша око 3.000 динара и достигла је 96.052. У делатности снабдевања електричном енергијом, гасом и паром новембарска зарада била је 87.827 динара, што је око 5.000 динара мање.
Велике су разлике у платама када се оне посматрају по областима, и то оним у којима су, по правилу, највише. Тако је у октобру највиша просечна зарада исплаћена запосленима у ваздушном саобраћају – 181.381 динар. Они који раде у тој области и у новембру су имали најдебље коверте, али око 7.000 динара мање – 174.810. Још је већа разлика у висини зараде оних који раде у експлоатацији нафте и природног гаса јер се у октобру у њихове коверте сместило 140.668 динара, а у новембру 113.520. И без великог познавања математике види се да је зарада у тој области значајно мања, а колико је то смањење, најбоље се може видети када се упореди с неким другим показатељем као што је, рецимо, минимална зарада. Наиме, разлика у заради запослених у тој области у та два месеца виша је од 27.000 динара, а тај износ је око 1.400 динара мањи од износа највишег прошлогодишњег износа минималне зараде – 28.575 динара. Истовремено, та разлика је око 1.000 динара већа од минималне зараде која је онима који за њу раде исплаћена за новембар – 26.090.
Просечна зарада исплаћена у Војодини у новембру прошле године, баш као и она на републичком нивоу, била је већа него месец раније.
По подацима РЗС-а, просечна нето октобарска плата у у Војводини била је 52.512 динара, а претпоследњег месеца прошле године 53.718, односно била је 1.206 динара већа.
У новембру прошле године мање су зарадили и запослени у области услужних делатности у рударству, и то око 8.000 динара јер је у октобру у њиховим ковертама било 136.952 динара, а у новембру 128.920. Разлика у заради запослених у рачунском програмирању у та два месеца је око 1.200 динара – у октобру је била 126.733 динара, а у новембру 125.415. Далеко тање коверте исплаћене су запосленима у производњи кокса и деривата нафте јер су с октобарских 109.324 динара, пале на 93.216 новембру, што је око 16.000 динара мање.
Има и запослених којима су новембарске просечне зараде биле више од октобарских. Међу њима су и они у области финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова, који су у октобру зарадили 103.489 динара, а у новембру 107.567, односно око 4.000 динара више, као и у области научног истраживања и развоја, који су у новембру зарадили 113.601 динар, што је 12.000 више него у октобру, када су зараде биле 101.600 динара.
Д. Млађеновић
