Секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала у Привредној комори Србије Драган Стевановић објашњава да се сектор гуме и пластике успешно опоравио од кризе те је данас веома значајан за српску привреду.
Директне стране инвестиције у сектор гуме и пластике, напомиње, прошле године биле су 73,1 милиона евра.
Пример једне од најуспешнијих приватизације у држави је компанија „Тигар”, која је у власништву „Мишлена” и који генерише око 50 одсто прихода у прозводњи гуме, објаснио је Стевановић.
Како је даље казао, „Тигар тајерс” је фирма окренута ка извозу, више од 300 милиона евра, и увећала је број запослених. Тренутно их је 3.500.
Осим „Мишлена”, стране директне инвестиције у компоненте од гуме и пластике су и „Купер тајерс”, „Митас”, „Купер стандард”, „Сигит”, „Мекпласт”, АД „Пластик”, „Контитек”, „Теклас”, „Хачинсон”, „Конфециони Андреа”, „Норма груп”, „Колектор”, „Мањети марели”, као и „Промо мањето”, ПМЦ, „Магна”, „Бауерин”, „Џонсон контролс” и други.
Данас је сектор гуме и пластике у Србији разноврстан, а предводи га неколико гумарских гиганата и стотине малих и средњих фирми. Пластиком се баве 2.054 привредна друштва, док су 362 предузећа у сектору гуме.
Индустрија гуме и пластике доприноси БДП-у Србије с 1,2 одсто. Тај сектор не само да је успео да задржи постојећи број радника већ је упослио и нове.
По последњим подацима, у том сектору је прошле године радило 26.248 радника, што је 15 одсто више него годину раније.
Зараде запослених су изнад републичког просека и износе у просеку нето 53.752 динара.
Тај сектор је препознат као сектор с великим значајем за целокупну привреду, нарочито уколико се у виду има велики број малих и средњих предузећа, као и растући извоз у претходним годинама.
Сектор гуме и пластике је део прерађивачке индустрије који у својим производним погонима користи различите технологије производње готових производа и полупроизвода за друге делатности, истакао је Стевановић.
Значајно је и то што се у производњи и преради пластике сировине могу набавити и на домаћем тржишту. Ипак, највећи део пластичних маса се увози, а и машине за производњу стижу углавном из Немачке, Италије и у последње време из Кине.
Око 40 одсто пластичних производа се извози, док се око 60 одсто дистрибуира на домаћем тржишту.
Процењује се да би сектор гуме и пластике могао постизати још боље резултате да нема нелојалне конкуренције и фирми које послују у сивој зони.
Из тих сектора указују и на неодговарајућу инфраструктуру, пре свега енергетску, и недостатак подршке развоју бизниса, али и на заосталу технологију и ниске инвестиције, недовољну повезаност и видљивост фирми. Као посебан проблем истичу недовољно доступну и обучену радну снагу.
Љ. Малешевић
