Први овакав производни погон високе електронске технологије у Новом Саду, простираће се на три хектара, а у њему ће посао наћи најмање 500 стручњака, када у септембру наредне године почне с радом. Део њих већ се обучава и ради у фабрици „Континентала” у Радној зони Север 4, отвореној у марту као део инвестиције вредне укупно 140 милиона евра. О томе и плановима ове светске компаније у Новом Саду разговарали смо са директором Ћорингом.
Кажете да ће у новој фабрици бити примењена најновија технологија за најскупље производе из асортимана „Континентала”.
- Ова фабрика је корак у будућност аутомобилске индустрије. Наиме, у току је трансформација аутомобилске индустрије. Сада имамо загађење у градовима, честе сударе, гужве због великог броја аутомобила, мањи комфор... Сви ти проблеми могу да се реше: електрични аутомобили спречиће загађење градова, неће више бити несрећа, јер ће аутомобили бити кориговани, не само један другим, већ и околном инфраструктуром. Стизаћемо брже, пошто ће саобраћај бити оптимално организован и синхронизован. Ако дођемо до финалне фазе, неће бити потребе да појединац има свој аутомобил, већ ће га изнајмљивати преко сервиса, неће бити потребе за паркингом. Аутомобили ће бити много скупљи и биће комплекснији и због тога имамо, као R&D центар, велику улогу у развоју аутомобилске индустрије. Већ данас, мултимедијални екрани које правимо за возача и путнике, говоре да ће се у аутомобилу све мање пажње посвећивати самој вожњи.
Дошли сте пре четири године у Србију. Зашто?
- Пре свега, због квалитета инжењера, то је била главна идеја. Нашли смо веома способне и квалификоване инжењере у Новом Саду. Друго што нам је значило, јесте географска позиција Србије, добра инфраструктура. За сат и по - два стигне се до Немачке или Француске. Близу је наших купаца из Европе и других локација „Континентала”, као што су Темишвар и Будимпешта. До сада смо видели да су овдашњи стручњаци вредни, интелигентни, боре се, имају пуно идеја. Флексибилни су и креативни и, што је најважније, ефикасни су.
И за центар свог пословања бирате Нови Сад?
- У Новом Саду сам био 2005. године да презентујем фирму. Тада нам је био циљ да привучемо људе да раде у Темишвару. Тада је први пут настала ова идеја. Нико неће доћи да ради преко границе за исте или нешто више плате. Ако овде уложимо и отворимо погоне, наћи ћемо веома добре инжењере и они ће бити мотивисани да раде за нас. Тада је ИТ индустрија била прилично неразвијена. Том идејом смо више пута окушали да убедимо менаџмент из Немачке, да бисмо коначно успели 2017. године. Нови Сад је одабран као најповољнија локација од њих 30 у ширем региону Европе и Медитерана, а колеге из Немачке најтеже је било убедити у вези са политичким и економским амбијентом.
Кад смо већ код поменутог амбијента, како бисте оценили сарадњу са локалним властима?
- Све што се обећало, све се урадило. И са једне и са друге стране. Волим када се обавезе поштују 100 одсто., Тимови из институција са којима смо ми радили били су веома професионални. И тимови из Новог Сада, али и тимови из Развојне агенције Србије и Министарства привреде. Веома смо задовољни са сарадњом и обостраним поверењем које смо ималис са нашим партнерима што је јако важно. Фокус на велике инвестиције може бити предност за Србију. У Србији смо све фазе, поштујући све законске и правне процедуре, прошли, чак и за нас, веома брзо,
Истраживачко-развојни центар (R&D) 2017. године био је прва инвестиција CAS-а ?
- Најважније је што у Србији радимо комплетан производ, развијамо га од нуле. У питању су веома комплексни производи, као што су аутоматско откључавање аутомобила са мобилног телефона, аутономна вожња камиона, инструмент табле и други системи који контролишу електронске делове аутомобила. Зато смо били срећни када смо стигли до броја од 500 инжењера у R&D центру 2020. године. Онда смо одлучили да то што наши инжењери смисле у Новом Саду, може да се овде и производи и да на тај начин да већу вредност привреди: знање се не продаје директно у иностранство, а профит остаје у Србији.
Корак ка остварењу те идеје била је фабрика у радној зони Север 4, коју сте отворили у марту ове године?
- Ми смо од почетка знали да та фабрика није главна инвестиција у Новом Саду већ је само почетак и служи нам да обучимо стручњаке и упознамо их са процесима. Намера нам је да почнемо извоз ка нашим клијентима и прибавимо све потребне сертификате. Нисмо хтели да чекамо да се велика фабрика заврши, већ да урадимо прву фазу. Када нова фарбика у Каћу буде готова, кренућемо с производњом пуном паром. У међувремену смо одлучили да не затворимо прву фабрику. Имамо велике планове са нашим производним локацијама у Новом Саду. Добијамо само позитивне сигнале, све нашђе колеге из других дивизија „Континентала” желе да улажу овде. Један успех привлачи други. Постоји задовољство свих страна и, гледајући садашњи темпо, није могуће да се нешто брже развија од овога у Новом Саду. Сада у R&D центру имамо 700 инжењера, једну фабрику која ради од марта ове године, и нову којој данас, у среду стављамо кров, а требало би да буде отворена на јесен наредне године.
Када су овакве инвестиције у питању, јавност углавном занима и број радних места која се отварају?
- Мислим да би требало да се промени парадигма: није толико важан број људи, колико технологија и шта ти људи раде. Ми смо се обавезали да запослимо у новој фабрици минимум 500 људи, а већ сада знамо да ће их бити више. У првој фабрици нам тренутно ради њих 150. Још једном, није поента да се доведе још једна фабрика са хиљадама запослених, већ да запослени имају најбоље услове, да буду задовољни и да више не размишљају о напуштању државе.
„Континентал” је у Румунији, из које долазите, други највећи извозник и највећи послодавац, са снажним доприносом тамошњем БДП-у. Да ли је тај сценарио могућ и у Србији?
- Ми правимо веома скупе производе, као што су огромни екрани за кокпит аутомобила. Због тога што су системи и производи веома комплексни и скупи, а производимо их у милионима, можете да претпоставите да ће извоз бити огроман. Један производ кошта неколико стотина евра . Ако гледамо Румунију, где је „ Continental Automotive„ присутан већ 20 година, тамо запошљавамо 21.000 радника и правимо скоро шест одсто румунског БДП-а. Брзина којом се развијамо у Србији, већа је него што је то био случај у Румунији.
У Каћу сте купили 31 хектар земљишта. За нову фабрику сте проценили да је потребно око шест. Да ли толики плац значи могућност проширења погона?
- Постоји могућност да се фабрика прошири. Очекујемо да може да дође и неки други пројекат. Све зависи од квалитета рада наших колега, од задовољства купаца из аутомобилске индустрије. Није лако предвидети будуће инвестиције. За сада желимо да у производњу укључимо што више домаћих добављача и тренутно развијамо мрежу. Колико то може да значи за овдашњу привреду, илуструје и податак да сваки други аутомобила на свету има најмање један електронски производ из „Континентала”.
Дакле, да ли је у Нови Сад стигло, у медијима најављивано, „Ново доба” након отварања прве фабрике?
- Ново доба је стигло у виду технологије коју смо донели у Србију. Не само што смо донели ту технологију, већ смо Србима дали шансу да креирају светске трендове у аутомобилској индустрији. Да њихова решења буду у аутомобилу будућности. И Срби су се брзо и јако добро снашли. Србија сада има шансу да се докаже свету, да покажемо да смо најбољи и у иновативној технологији у Европи и целом свету. Уколико наставимо овако да радимо, имаћемо на шта да будемо поносни.
Данас ће у Каћу бити присутан и шеф Пословне јединице XMI у „Континенталу” Франк Рабе. Он каже да је „искрено задивљен” до сада урађеним на новој фабрици.
Ово је напредак не само за нас као компанију, већ и за цео овај регион или крај. Желим да се захвалим свима који су нас подржали да ово направимо и који су допринели даљем наставку наше успешне приче у Србији - изјавио је Рабе.
Где ће се у оквиру „Континенталовог” система наћи нова фабрика у Новом Саду?
- Фабрика је урађена према најновијим стандардима и процесима, по тазованом Индустри 4.0 сертификату, неће загађивати околину и биће једна од највећих фабрика у „Континенталу”, такозвана „мега хај-тек плант”. Заједно са фабриком из Темишвара и Чешке, бићемо један од три стуба наше јединице која се зове „Human Machine Interface”.
Светозар Крстић
