Србија од 2007. добила 2,8 милијарде бесповратно од ЕУ

Европска унија је, као највећи донатор финансијске помоћи, обезбедила Србији од 2007. године до сада 2,8 милијарде евра бесповратно.
eu srbija, tanjug
Фото: Tanjug/S.Radovanović, ilustracija

Унија је уједно и највећи зајмодавац и трговински партнер Србије. У Европској комисији су рекли и да кроз нови ЕУ буyет за период од 2021. до 2027. године Западни Балкан виде као приоритет.

– Када је у питању Инструмент за претприступну помоћ (ИПА), ЕУ је од 2007. године до данас за Србију издвојила 2,79 милијарде евра – рекла је портпаролка Комисије Ана Писонеро за Танјуг. – Истовремено, Европска инвестициона банка је од 1999. године безбедила 5,5 милијарди евра повољних кредита.

Осим бесповратних средстава и повољних зајмова намењених трансформацији и испуњавању услова неопходних за будуће чланство у ЕУ, Србија је од 2009. године кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан као заједнички инструмент Европске комисије, финансијских институција и билатералних донатора добила 210,2 милиона евра грантова.

„Највише ЕУ новца у Србији одлази на подршку реформама у секторима који се баве демократијом и управљањем, заштитом животне средине и енергетиком, на пољопоривредни и рурални развој земље, као и на област владавине права, образовање и транспорт”, наводе у Европској комисији. Као неке од значајнијих ЕУ инвестиција у транспортну инфраструктуру у Србији наводе се мостови, као што су Мост слободе, „Газела” и „Жежељев” мост, потом путеви и гранични прелази.

ЕУ инвестиције се могу наћи у области пречишћавња ваздуха и вода у Србији, одлагања чврстог отпада (Суботица, Сремска Митровица, Ужице), медицинској опреми, као и финасирању програма за студенте Еразмус и реформи јавне администрације.


Нови развојни план

У Бриселу наводе да је само у 2018. години трговинска размена ЕУ и Србије износила 24 милијарде евра, а да је у истом периоду у Србију из ЕУ стигло више од две милијарде директних инвестиција.

– Наставићемо подршку кандидатаима и потенцијалним кандидатима за ЕУ чланство на њиховом путу испуњавања приступних критеријума кроз дубоке и свеобухватне реформе. Коначна сума за Инструмент претприступне помоћи за наредни вишегодишњи период биће резултат преговора земаља чланица и Европског парламента. У циљу постизања заједничке позиције, председник Европског савета Шарл Мишел је сазвао и специјални самит 20. фебруара – каже Ана Писонеро.

У Европској комисији већ су најавили да ће се у припреми за самит ЕУ – Западни Балкан у Загребу представити и нови развојно-инвестициони план за Западни Балкан, чији су циљеви веће ангажовање и инвестиције и превазилажење економских разлика које постоје између ЕУ и региона.


Од 2014. до 2020. године за помоћ организацијама цивилног друштва у Србији ЕУ је издвојила 33 милиона евра.

Само у 2014. години као хуманитрана помоћ због разорних поплава, Србији је из ЕУ стигло 162,2 милиона евра, кажу у Бриселу. Делегација ЕУ у Србији наводи да Србија у целом региону Запаног Балкана добија највише ЕУ новца из ИПА фондова.

Додаје се да су, осим око 200 милиона евра из ЕУ фондова на годишњем нивоу, земље чланице Уније од 2007. до 2016. године Србији донирале више од пола милијарде евра, док су инвестиције чланица ЕУ у Србији само за период од 2014. до 2107. године биле шест милијарди евра.

Као највећи појединачни инвеститори у Србији наводе се Немачка, Шведска и Италија.

Е. Д. Н.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести