Пролетос су посланици Скупштине Србије усвојили нови Закон о националном оквиру квалификација Републике Србије, али његова пуна примена почиње од 1. јануара наредне године. Нови законски пропис ће најзад решавати проблеме неусклађености система квалификација са потребама привреде и институционалних и функционалних веза између света рада и света образовања у процесу развоја и стицања квалификација. Решаваће и проблем недовољне укључености грађана у целоживотно образовање, као и препознавање и признавање квалификација и њихове упоредивости са европским оквиром квалификација.
Законом о националном оквиру квалификација успоставља се јединствени и интегрисани оквир квалификација који обухвата све нивое и врсте квалификација, без обзира на начин стицања, односно да ли се до њих долази кроз формално или неформално образовање, информално учење - животно или радно искуство и независно од животног доба у коме се квалификације стичу.
Министар за рад, запошљавање, социјалну и борачку заштиту Зоран Ђорђевић објашњава да ће нови шифрарник занимања имати 43 врсте, 130 подврста и 436 скупина занимања односно 3.654 појединачна занимања. Листа од 3.654 занимања овога пута усклађена је са потребама привреде и тржишта рада у Србији, али и са међународним стандардом који садржи 7.018 занимања.
- Увођење новог шифрарника занимања биће од велике важности за праћење и анализу стања и кретања на тржишту рада. На овај начин спречиће се често неразумевање значења одређених назива занимања која постоје у свету рада, а која нису садржана у постојећој листи занимања из 1990. године, која је у највећем делу превазиђена следствено великим променама у свету рада које су се у међувремену десиле – објаснио је Ђорђевић. – Поред тога, биће од изузетне важности за вођење евиденције у области рада, каријерно вођење, посредовање у запошљавању и запошљавање, као и развој људских ресурса, планирање програма образовања и њихово усклађивање са потребама тржишта рада.
Већ неколико година јасно је да технолошке и економске промене траже и промене на тржишту радне снаге, што доказује и чињеница да се послодавци – било домаћи било страни, све чешће жале да не могу да нађу одређене кадрове и да су они престали да се школују у Србији. Ново радно окружење пред образовање је поставило нове захтеве, јер се од њега очекује да за релативно кратко време појединац постане “запошљив”, да по завршетку образовања научено стави у функцију послодавца и тако унапреди свој положај на тржишту рада. Упркос препознатим потребама тржишта и предузетим активностима, Србија се у пракси суочава са проблемима као што су неусклађеност понуде и потражње радне снаге, велики број неформално запослених у укупној запослености, неуређен систем квалификација, отежана покретљивост радне снаге, као и отежана комуникација са светом рада. Поред назива квалификације и дужине школовања, послодавци који запошљавају радну снагу не располажу подацима о томе шта појединци по изласку из света образовања знају да раде.
Новина је, а то је управо оно што је Србији неопходно, што ће се успостављањем националног оквира квалификација тачно дефинисати шта сваки појединац може и зна да ради сходно стеченим квалификацијама.
- Постојећи шифрарник занимања и стручне спреме годинама није могао да одговори потребама грађана. Примера ради, занимање програмер компјутерских игара, које је веома тражено на тржишту рада и веома добро плаћено, у старом шифрарнику занимања и стручне спреме уопште не постоји, тако да запошљавање углавном младих који се овим занимањем баве није било довољно видљиво на тржишту - оценио је Ђорђевић. - Увођењем овог занимања, али и других недостајућих занимања, обезбедиће се доступност података о целокупној понуди и потражњи за занимањима у Србији, што је од изузетне важности како за образовни систем тако и за утврђивање мера политике запошљавања.
Као посебно значајна новина у новом законском акту, на који се чекало 28 година, јесте и да ће од Нове године у национални оквир квалификаија поред квалификација стечених формалним образовањем у обзир бити узете и оне стечене неформалним образовањем и информалним учењем. То је у складу са праксом да је компетентност односно исход учења на тржишту рада важнији од тога како је иста сечена. Данас послодавци свуда, па и у Србији, сматрају да је сама диплома мање важна од вештине, јер они од радника траже да зна да ради одговарајући посао и није им битно како су га научили.
Нови пропис решиће и признавање страних школских исправа од основног до високог образовања, поготово за наше држављане који су се школовали у иностранству. Процењује се да ће Агенција на годишњем ниову примати око 3.000 захтева, од чега око 2.000 за основно и средње образовање и преко 1.000 за признавање страних школских исправа за високо образовање ради запошљавања. Узимајући у обзир висину републичке административне таксе, која сада за основно образовање износи 2.670, за средње 5.310 и 3.500 динара за високо, процесује се годишњи приход по том основу од 11.830.000,00 динара.
- Многи наши студенти који су завршили академске студије у иностранству имају проблем, јер дипломе не могу да им се верификују у Србији. Управо због њих, али и будућих студената који ће се школовати у иностранству, увођење шифрарника занимања представља значајну новину која мења круцијалне ствари у држави и отвара нове шансе за младе људе - истакао је Ђорђевић.
Љубинка Малешевић
