Због тога је борба за таквим радницима, којих просто нема довољно на тржишту рада, све већа. То је и разлог што су послодавци из иностранства веома заинтересовани да ангажују раднике из Србије. Потражују се различите струке, највише угоститељски радници, али и грађевинци, медицинско особље, радници у фабрикама...
На посао у иностранству радници могу отићи преко Националне службе за запошљавање, агенција за запошљавање, а шта се све нуди, може се видети на многобројни сајтовима. Сада је тренутно највећа понуда сезонских послова, пошто се ближи летња туристичка сезона па се највише траже кувари, помоћни кувари, пекари, посластичари, пица и роштиљ мајстори, собарице, чистачице... Висина зараде зависи од врсте посла, а готово сви послодавци обезбеђују смештај, исхрану, пријаву и здравствено осигурање. Ради се осам сати дневно, углавном шест дана у недељи, а могуће је и напредовање, односно повећање зараде. За одређене послове потребно је радно искуство, најчешће се тражи и знање немачког и енглеског језика, али има и понуда где то није битно.
По речима директора Агенције за запошљавање „Агава” Петра Драгићевића, понуда послова за рад у иностранству је добра, као и одзив радника.
– Највећа потражња је за радном снагом у угоститељству, пошто се ближи туристичка сезона, највише се траже кухињско особље и собарице, а зараде зависе до врсте посла који се обавља – каже Драгићевић. – Реч је о сезонским пословима, и то углавном у Хрватској, али и Црној Гори, Грчкој, Словенији... Сада је радницима из Србије далеко лакше да се запосле у земљама Европске уније јер се обезбеђују радне дозволе и радницима који немају пасош неке од земаља ЕУ.
По његовим речима, највише је заинтересованих да током летње сезоне раде у Хрватској.
– Већ годинама сарађујем с великим бројем послодаваца из Хрватске, пре свега из Истре, и они су изузетно задовољни радницима из наше земље и због тога се сарадња и обнавља – каже Драгићевић. – Када је реч о понуди радних места у Уједињеним Арапским Емиратима, интерес грађана Србије за те послове далеко је мањи него раније јер се слична радна места све више отварају у Европи.
Добро је познато да Немачкој недостаје медицинско особље, пре свега медицинске сестре, па је потражња стална. Они који се одлуче да конкуришу за те послове, потребно је да имају минимално средњу школу, знање Б-1 немачког језика и положен државни испит. Бруто плата је од 1.800 до 1.900 евра, а након добијања лиценце 2.400.
Они који су заинтересовани да раде у иностранству у прилици су да изаберу нешто од заиста шаролике понуде и кад су у питању зараде и када су у питању послови. Тако се за посао помоћног кувара у Хрватској нуди месечна зарада од 450 евра, кувари могу зарадити од 1.000 евра па навише, конобари од 700 до 1.000, сервирке 700, а спремачице 600. За ангажман угоститељских радника у Црној Гори нуде се зараде од 300 до 1.000 евра.
Има, наравно, и понуда за друге послове који радницима омогућавају ангажман дужи од неколико месеци, па се траже и мајстори за клима-уређаје, багеристи, полагачи цеви и каблова, физички радници. Потребни су и тесари, зидари, асфалтери, армирачи, возачи, руковаоци грађевинским машинама, а плате се, у зависности од квалификације, крећу од око 700 евра за полуквалификованог радника, до 1.065 за радника-предрадника. У Немачкоја су тражени и монтери намештаја, столари, електричари, ЦНЦ оператери, бравари-монтери, мехатроничари, ауто-механичари, механичари, а зарада зависи од врсте посла и креће се од 1.300 евра до 2.700.
Д. Млађеновић
