"Продато је у 2023. укупно 25.422 (нових) возила, што је скоро 12 одсто бољи резултат у поређењу са претходном годином. И даље нисмо достигли ниво пре епидемије ковида од 2019. године и очекујемо и надамо се да ћемо у 2024. години стићи тај ниво", рекла је Ђурђевићева за Танјуг.
Што се тиче поређења са Европом и са европским трендовима, каже да је у Европи скоро 50 одсто тржишта на неки начин електрификовано и да га чине хибриди и електрична возила, док ми по том питању доста заостајемо.
"Европско тржиште бележи учешће потпуно електричних возила од 14 одсто, док је на нашем тржишту то преко једног процента. И мислим да је то неки заостатак који бисмо морали да пожуримо да надокнадимо", оценила је Ђурђевићева и додала да је, ипак, охрабрујуће да је на нашем тржишту све веће интересовање за хибридима.
Када је структура тржишта у питању, она је упоредила Србију и Словенију и истакла да је у Словенији која броји два милиона становника продато 65.000 нових возила, док у Србији која има 6,7 милиона становника тај број износи око 25.000.
"Та бројка нам говори о томе каква је структура возила. Они продају нова возила, ми претежно купујемо половна возила. Тржиште половних возила је преко пет пута веће од тржишта нових возила. И оно што је важно за нашу земљу, за екологију и безбедност, јесте да се продаје што више нових возила, чистих и безбедних возила за наше путеве", навела је Ђурђевићева.
Она је рекла да је најпродаванији бренд у Србији прошле године била "шкода", која је продала више од 5.000 нових аутомобила, а најпродаванији модел је била "октавија".
"Разлог томе јесте што је то ценовно врло конкурентан модел, а између осталог, у тој структури продаје шкода је доста популарна као флотно возило, то јест возило за домаће и стране компаније", објаснила је Ђурђевићева.
Она је додала да се распон продатих нових аутомобила прошле године кретао од 13.000 па до преко 300.000 евра, а када је регистрација нових возила у питању, Ђурђевићева истиче да се чак 77 одсто свих нових аутомобила у Србији региструје у Београду, 13 одсто у Војводини, у централној Србији четири одсто и у јужној и западној Србији по два одсто.
"Оно што је важно у оквиру ове структуре јесте да учешће у финансирању возила доста вуче лизинг. Када је возило купљено на лизинг, ако је матична кућа у Београду, возило се води као да је регистровано у Београду, тако да то криви слику, али дефинитивно је Београд далеко испред остатка Србије по броју регистрованих возила", рекла је Ђурђевићева за Тањуг.
Када је тржиште половњака у питању, она је навела да је прошле године увезено 130.000 половњака, што је 5,2 пута више у односу на тржиште нових возила, а оно што није добро, сматра Ђурђевићева, јесте структура увезених возила, јер је преко 80 одсто возила старо више од 10 година.
"Та статистика нам говори да се, нажалост, развијеније земље тако решавају свог старог возног парка, који завршава код нас. Јер код нас није забрањен увоз ЕУРО 3 и ЕУРО 4 погона. Тај погон је забрањен у готово свакој европској земљи и земљама у региону. Било је најава да ће и код нас да се деси забрана тог увоза. Очекивали смо да ће то бити од јануара, али није. Очекујемо да ће се то у овој години десити", рекла је Ђурђевићева.
Када је тржиште луксузних аутомобила у питању, она је рекла да тај сегмент годинама одолева кризама и континуирано расте.
"Код нас је продато око 620 луксузних возила, што је 2,7 одсто тржишта, продата су и возила од преко 100.000 евра. Ми смо некада имали ситуацију, пре две, три године, када продамо возило преко 100.000 евра, то је била вест. Данас је то сасвим нормално, пуно таквих возила је продато на самом тржишту, тако да се наша земља полако уписује на мапу земаља где се продају луксузна возила. То је добар сигнал за наше тржиште", закључила је Ђурђевићева.
