По тим подацима, од 2010. године до лане број запослених који раде и суботом смањен је с 26,4 одсто на 25,4. У исто време, у Србији је дошло до повећања удела радника који раде суботом, и то с 38,8 одсто на 40,5. По анализи економисте Мирослава Здравковића, лањски удео мушкараца у Србији који су радили суботом је 49,3 одсто, а жена 36,5. У земљама ЕУ тренд је смањење удела мушкараца који раде суботом – 26 одсто, док се у Србији он повећао. У Србији је лане дошло и до повећања процента запослених жена које раде суботом на 36,5 процената.
Већи удео запослених који раде и суботом од Србије имају Црна Гора, Турска, Северна Македонија и Грчка, а већи удео жена које раде истим даном имају Турска, Црна Гора и Северна Македонија.
Удео запослених који раде недељом у протелких осам година повећан је и у земљама ЕУ. Он је од 2010. до лане порастао 0,5 одсто, односно с 13,5 на 14. У Србији је пак удео запослених који морају да раде недељом повећан с 20,6 одсто – колико је износио 2010 – на 24,2 одсто, колико је био лане. Здравковић износи податак да је удео мушкараца који раде недељом у ЕУ за осам година повећан с 13,4 одсто на 14,2, а у Србији с 22,6 на 25,9, колико је износио прошле године. У исто време, удео жена у ЕУ повећан је за осам година с 13,6 одсто на 13,8, а у Србији са 17,9 на 22.
– У Србији, по подацима Евростата, нетипично радно време – а то је рад суботом, недељом, вечерњи и ноћни рад – лане је имало 59,5 одсто од укупног броја запослених – објаснио је Здравковић. – Већи удео имале су само Црна Гора, Македонија и Турска. Нетипична запосленост у ЕУ лане је износила 37,4 одсто и незнатно је мања него 2011. године, када је била 39,1 одсто. У Србији је она смањена са 62,2 на 59,5 одсто.
– С 9,6 одсто запослених који раде ноћу Србија је друга у Европи и већи удео има само Словачка – 15 одсто – навео је Здравковић анализирајући податке Еуростата о раду суботом, недељом, вечерњи и ноћни рад у европским државама у 2018. години. – Удео жена с ноћним радом, сем у Словачкој, већи је још у Северној Македонији, на Малти, у Словенији и Финској, а исти као наша држава има Естонија. И тако, сан сваког нормалног човека је да се викендом добро одмори и разоноди. Нажалост, код већине запослених у Србији то није случај, а тенденција је да ће све мање људи живети таквим, нормалним, животом.
Србија, по подацима Еуростата, има највећи пораст удела вечерњег рада у Европи од 2011. до 2018. године. Наиме, рад у вечерњим сатима у ЕУ лане је био знатно мањи него 2011, када је износио 19,7 одсто, а лане је био 14,4. У Србији је пак рад у вечерњим сатима у истом периоду повећан с 20 одсто на 29,9.
– Мушкарци су у ЕУ смањили рад у вечерњим сатима од 2011. до 2018. године с 21 одсто на 15,8, а у Србији су повећали с 21,8 одсто на 30,4. Жене у ЕУ смањиле су рад у вечерњим сатима с 18 одсто, колико је износио 2011, на 12,7 одсто, колико је био лане, док су у Србији повећале са 17,6 одсто на 29,4. Већи удео запослених у вечерњим сатима од Србије имају у Грчкој, Црној Гори и Холандији – навео је Здравковић.
За осам година, од 2010. до 2018, у Србији је удео запослених који раде ноћу повећан са 7,5 одсто на 9,6, а та 2,1 процента раста највећи су раст у Европи. Здравковић истиче да је иза Србије по процентуалном порасту запослених који раде ноћу Кипар с 1,8 одсто, Италија с једним процентом и Грчка с 0,6.
– У ЕУ мушкарци су за осам година смањили рад ноћу, и то с 9,1 одсто на 6,7. Србија је повећала 2,4 одсто, односно с 10,1 – колико је било пре осам година – на 12,5 лане. Док су жене у ЕУ у протеклих осам година смањиле ноћни рад с 5,4 одсто на 3,8, у Србији је све више дама које имају ноћни рад. Наиме, 1,9 одсто више жена него пре осам година је лане радило ноћу – четири одсто у односу на 5,9. То је највећи раст у Европи, а иза Србије је по том расту Хрватска – 0,9 одсто, па Италија и још 13 земаља у којима је повећан удео жена које раде ноћу – навео је Здравковић.
Љ. Малешевић
