Све се више хране прода на интернет пијацама

Онлајн продаја хране у Србији у последњих неколико недеља у време ванредног стања због епидемије коронавируса расте, али је питање да ли ће ипак утицати на промену навика купаца и да ли ће после кризе наставити раст.
soping onlajn pixabay.png
Фото: pixabay

У онлајн панел-дискусији „Онлајн продаја хране: нужда или будућност?” о порасту онлајн продаје хране, проблемима у логистици и потреби да се одговори на повећану потражњу, говорили су представници Привредне коморе Србије, великих и малих произвођача, као и једног од великих трговинских ланаца.

Секретар Удружења за трговину у ПКС-у Жарко Малиновић рекао је да се на почетку кризе, захваљући доброј организацији, с трговцима успело у стабилизовању ланца снабдевања и да је тај удар који је изазвала велика потражња у првој недељи био ублажен.

Он је указао на то да је то што је у прехрамбеним продавницима више од 80 одсто производа домаћег порекла разлог стабилности снабдевања у условима када је тражња била изузетно повећана, и када је 14. и 15. марта превазишла чак и „пикове” пред новогодишње празнике, када је уобачајено највећа тражња за прехрамбеним производима.

300 посто раст појединих сегмената онлајн продаје

– Када говоримо о онлајн продаји, имамо огроман раст, 100, 200 и 300 одсто, међутим, ако је чињеница да неко има 150 поруџбина недељно и видите да је тај раст 200 одсто, ту не можемо говорити о игри великих бројева – рекао је Малиновић.

Навео је да се тај капацитет није у многоме повећао, већ променио у смислу развијања сарадње с курирским службама и оним системима који су већ дефинисали своју платформу као системе доставе (деливери). Њима је, навео, омогућено убрзано добијање дозвола због ограничења кретања и опримизација њихових капацитета.

80 одсто производа је домаћег порекла

Малиновић је рекао да је ПКС с Министарством пољопровреде активно радио на развијању платформе за пољопривредне произвођаче и пласман њихових производа.

Милош Пејчиновић из Асоцијација за промоцију српске хране каже да ће произвођачима вискоквалитетне хране бити потребна највећа помоћ јер ће многи од тих прозвођача и пољпровредних газдинстава бити угрожени.

Руководилац службе за медије компаније „Меркатор С” Маја Марковић рекла је да је број њихових новорегистрованих онлајн купаца и до десет пута већи, да је уско грло логистика, те да су у преговорима с разним компанијама које раде доставу.


Морају да се укључе

Малиновић каже да велики број малих и средњих прозвођача хране није радио на развоју онлајн канала продаје, али и наводи да кризу не треба посматрати као нужду за развијање такве врсте продаје.

Објаснио је да је за произвођача важно и да омогући први контакт потрошача с његовим производом на полици у продавници, а да паралелно с тим развија онлајн продају, која је много јефтинија и ефикаснија за неког малог произвођача.

– Полица је ограничен ресурс и као такву је треба посматрати. Много је важније да направимо цео канал снабдевања ефикаснијим, то је оно што је проблем малих прозвођача – рекао је Малиновић.

Навео је пример произвођача козјег сира, као вискоквалитетне хране, за кога је кључни канал био усмерен пре кризе на „хорека” сектор, односно на продају ресторанима и хотелима, а на тржишту има укупно мање од 100.000 заинтересованих потрошача.

За таквог произвођача је рекао да ће схватити да му је много јефтиније да успостави директне канале продаје ка потрошачима, а то је управо онлајн продаја, те да продавнице служе искључиво за промоцију, а не као место продаје.


Оснивач портала „Мојапијаца.рс” Иван Минић, који се у конференцију улкјучио из САД, каже да „Моја пијаца ”постоји већ четири године, а да се у последње време, због кризе, јављају разни портали који заправо имају проблем с доставом.

– Зато лимитирамо број поруџбина које можемо да реализујемо – рекао је Минић, и поручио да су изазови веома велики и појачани целокупним тренутним стањем.

Сувласница бренда „Гранум” Ксенија Перчић каже да продаја расте и у продавницама и онлајн, и наводи да је у марту продаја њихових брендова у трговинама порасла 20 одсто, а онлајн продаја 32.

З. Делић

EUR/RSD 117.1643
Најновије вести