Светска банка задржала прогнозу раста Србије на 4,5% за 2022.

ВАШИНГТОН: Светска банка је задржала прогнозе привредног раста Србије на 4,5 посто за 2022. годину и на 4,0 процента за наредну годину, колико је предвиђала и у октобру прошле године.
s
Фото: Tanjug/S. Radovanović/Arhiva

У данас објављеном јануарском Извештају о светским економским изгледима, ова међународна финансијска институција је такође остала при јесењој процени раста бруто домаћег производа Србије у 2021. години од 6,0 посто.

За разлику од октобарског извештаја, у новим прогнозама Светске банке нема појединачних поглавља о економским приликама по земљама.

Овај међународни кредитер предвиђа умерени раст Западног Балкана од 4,1 посто у текућој години и од 3,8 посто у 2023.

Такође сматра да ће економски опоравак у региону изгубити замах како буду слабили ефекти екстерних подстицаја и због подривања поверења услед растућих политичких неизвесности, посебно, како наводи, у Босни и Херцеговини.

Даље додаје да се очекује да ће овај регион имати корист од недавно усвојеног Економског и инвестиционог плана ЕУ за Западни Балкан, који ће мобилисати средства за подршку конкурентности, инклузивном расту, као и зеленој и дигиталној транзицији.

Када је реч о глобалној економији, у Извештају се наводи да након снажног опоравка у 2021. години, светска привреда улази у изразито успоравање због претњи од нових сојева вируса ковид-19, раста инфлације, дугова и неједнакости у приходима које би могле да угрозе опоравак економија у успону и земаља у развоју.


Најсиромашније притиска 35 млрд $ дуга

Председник Светске банке Дејвид Малпас позвао је да се убрза ублажавање дугова земаља у развоју уз пуно учешће Кине, упозоривши да свако одлагање повећава ризике по њихове економије од виших каматних стопа, девалвације валута и прехрамбене несигурности.

Малпас је на конференцији за новинаре, поводом представљања новог извештаја Светске банке о светским економским изгледима, рекао да се најсиромашније земље суочавају са сервисирањем 35 милијарди долара дуга државним и приватним кредиторима, преноси Ројтерс.

Навео је да отплата дугова подразумева да најсиромашније државе не могу тај новац да користе за решавање проблема и борбу против пандемије ковид-19, те да се више од 40 посто укупног износа односи на дуг Кини.

Расту ризици од хаотичног неизвршавања обавеза, рекао је Малпас.


Према предвиђањима Светске банке, глобални раст ће успорити са прошлогодишњих 5,5 процената на 4,1 проценат у 2022. години и на 3,2 процента у 2023, пошто ће се нагомилана тражња, која је била спутана у јеку пандемије, распршити, и јер ће се мере фискалне и монетарне подршке укидати широм света.

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести