Она јенавела да је међу тим факторима, прво цена енергената, првенствено нафте и да више од четвртине тренутне инфлације чини поскупљење енергената.
Према њеним речима, да није тог привременог ефекта са светског тржишта међугодишња инфлација не би излазила из граница циља.
Истакла је да на инфлацију привремено делују и цене непрерађене хране, које услед ефеката суше нису опале у другој половини ове године у складу са сезонским уобичајеним кретањима.
Гувернер НБС је навела да су цене енергије и непрерађене хране, које заједно чине око четвртине потрошачке корпе, определиле око три петине укупне инфлације у септембру.
И поред тога, инфлација у Србији је и даље нижа него у већини упоредивих земаља које циљају инфлацију попут Румуније, Пољске и Русије, рекла је Јоргованка Табаковић.
Истакла је да очекује да ће инфлација наставити да се крајем ове и почетком следеће године креће изнад границе циља од три плус минус 1,5 одсто, а да се потом од средине следеће године врати у те границе.
Након тога наставиће се њено даље смиривање. Ризици су као и свуда у свету изражени и односе се на даљи ток пандемије, ефекте актуелне енергетске кризе, као и наредне пољопривредне сезоне, рекла је гувернер НБС.
Оценила је да су тврдње да инфлацију креира власт, смислене исто као и да власт креира сушу, поплаве или цену нафте.
Одговарајући на питање да ли је курс динара реално стабилан или намерно низак, Јоргованка Табаковић је рекла да "динар није нереално јак, курс динара према евру је пре свега стабилан".
Нагласила је да је релативна стабилност курса један од кључних фактора за остваривање основних циљева Народне банке Србије а то су стабилност цена и стабилност финансијског система.
Девет година уназад, активности на девизном тржишту спроводимо без намере да бранимо одређени ниво курса, већ како бисмо ублажили његове прекомерне краткорочне осцилације. Чињеница је да су осцилације курса мање током последње две године, јер је у условима глобално појачане неизвесности неопходно да се пошаље јасан сигнал стабилности, рекла је Табаковић.
Истакла је да НБС и у овој и последњих пет година на тржишту у највећој мери купује девизе, чиме одговара на њихову појачану понуду, не дозвољавајући значајније јачање динара.
Тако је НБС од 2017. године до данас нето купила 4,5 милијарди евра, а само у овој години око милијарду евра.
Говорећи о спајању банака које је настављено и ове године и могућности даљих интеграција, Табаковић је рекла да НБС подржава долазак бонитетних инвеститора у банкарски сектор, ценећи репутацију будућег власника и имајући у виду финансијску стабилност коју власник треба да очува.
