"Подаци у првом кварталу дају реалну могућност да тај раст буде и већи од шест одсто", истакла је Табаковић за данашњу "Политику".
Као резулатат високих приватних и државних инвестиција, као и услед снажног раста индустрије и извоза, Србија је у првом кварталу забележила међугодишњи раст БДП-а од 1,2 одсто, чиме је преткризни ниво БДП-а достигла већ у првом кварталу, навела је она.
"У прва три месеца ове године прилив страних директних улагања износио је скоро милијарду евра, а капиталне инвестиције државе повећане су за 13,7 одсто", казала је Табаковић.
Према њеним речима, на нивоу године, половина пројектованог раста биће врло извесно резултат раста индустрије и грађевинaрства, док би друга половина требало да потекне од услужних сектора.
У претходне три године, Србији је стигло 10,3 милијарде евра страних директних инвестиција, наводи лист и додаје да је од почетка 2018. до краја 2020, наша земља успела да оствари више инвестиција од Мађарске, двоструко више од Бугарске и три пута више од Словачке.
Када је реч о региону, Србија је сама привукла више улагача него Хрватска, БиХ, Северна Македонија, Албанија и Црна Гора заједно.
Што се тиче очекивања везаних за инфлацију, Табаковић је рекла да се под утицајем изласка из пандмеије и кретања на светском тржишту, инфлација у већини земаља, па и у Србији, налази на нешто већем нивоу.
"Привремени фактор који утиче на раст инфлације јесте пре свега кретање светске цене нафте, која се 2020. током епидемије ковида-19 нашла на изузетно ниском нивоу", нагласила је она.
Поред тога, како је казала Табаковић, делом због изласка из пандемије, а делом и због кретања на светским тржиштима, ове године се може очекивати нешто бржи раст цена хране.
"Са доласком нове пољопривредне сезоне и овај ефекат ће губити на снази", истакла је она и додала да ће у сваком случају инфлација у наредним годинама остати под контролом и наставити да се креће у границама дозвољеног одступања од циља од три, плус-минус 1,5 одсто.
На питање са колико новца је НБС интервенисала на тржишту од почетка ковид кризе, Табаковић је рекла да је најважније да је НБС очувала стабилност девизног курса динара према евру и током глобалне економске кризе.
"Нисмо дозволили да се било који део неизвесности из међународног окружења пренесе на домаће финансијско тржиште", рекла је Табаковић.
Она је навела да је тиме одржан кредибилитет монетарне и политике девизног курса, који је установљен пре девет година.
"Одговорним понашањем у три године које су претходиле кризи (2017-2019), само по основу интервенција повећали смо девизне резерве за пет милијарди евра", истакла је Табакових и додала да због тога чињеница да је НБС у 2020. нето продала 1,45 милијарди евра како би очувала неопходну стабилност курса, није ни у једном тренутку угрозила девизне резерве, а тиме ни стабилност домаћег финансијског система.
Према њеним речима, при том, највећи део односи се на други квартал 2020, када су и последице пандемије биле најизраженије.
"Касније у току године дошло је до смиривања неизвесности и до знатно мање потребе за интервенцијама, а крајем године и до појаве притиска ка јачању динара и потребе да купујемо девизе", истакла је Табковић.
Она је навела да је од почетка 2021. учешће НБС на девизном тржишту готово неутрално, односно да је купљен приближно једнак износ девиза.
"То указује да је стабилност на девизном тржишту правило, а не изузетак", казала је Табаковић.
