Из податка да је просечна нето плата у Србији лане била 46.600 динара, јасно је да су запослени у српском јавном сектору зарађивали 5.264 динара више од републичког просека, док су радници у приватном сектору имали 2.753 динара мање од просечне српске нето зараде у 2017. години.
Између осталог и због тих података они који траже посао и даље желе да раде у јавном сектору јер имају доказ – а у то и верују – да се тамо боље зарађује него у приватном сектору. Међутим, Фискални савет Србије скренуо је пажњу на то да јавни сектор Србије чине државни сектор и предузећа у власништву државе, а да у та два дела плате нису исте и чак се знатно разликују. Наиме, државни сектор није исто што и јавни сектор, већ је његов део, и обухвата институције и органе који функционишу на нетржишним принципима, а чије се активности финансирају порезима и другим обавезним накнадама. То су, заправо, органи републичког нивоа власти, као што су министарства, агенције, неазвисне државне агенције, затим аутомне покрајине и локални нивои власти, фондови обавезног социјалног осигурања и два специфична јавна предузећа задужена за изградњу и одржавање путева. У оквиру министарстава су полиција, Војска, здравство, образовање, социјална заштита.
По подацима ФСС-а, државни сектор Србије запошљава готово 490.000 људи и појединачно је убедљиво највећи послодавац у држави. Највише запослених је на централном, односно републичком нивоу државе –више од 420.000, што чини 90 одсто радника у државном скетору. Од тог броја републичка администрација има око 40.000 запослених. Највећи део централне државе заправо чини просвета с 35 процената, затим здравство с 25, полиција с деет и Војска са седам. Локални ниво државе, заједно с аутономним покрајинама и путарским предузећима, запошљава око 40.000 радника.
Подаци РСЗ-а о нето просечним платама у прва два месеца ове године показују да су оне у јавном сектору износиле 56.585 динара, односно 54.182, а у јавним предузећима 62.158, односно 56.217. Просечна нето плата у јануару ове године за јавна државна предузећа била је 71.447, а у фебруару 62.644 динара. У истим месецима просечна плата запослених у јавним локалним предузећима у јануару је била 48.106, а у фебруару 46.426 динара.
Када се проценти преведу у бројке, то показује да од 424.000 радника, на централном нивоу државе у администрацији ради 50.000, правосуђу 20.000, МУП-у 42.000, одбрани 32.000, здравству 120.000, образовању 160.000 и у разним фондовима 10.000 радника. На локалном нивоу – у градовима и општинама има 35.000 запослених, а на покрајинском 5.000. У ЈП „Путеви Србије” и „Коридори Србије” запослено је 1.500 радника. У државним и јавним предузећима, по подацима ФСС-а, запослено је 190.000 радника, од чега у републичким 135.000, а у локалним и покрајинским 55.000.
Када се саберу државни секетор и државна и јавна предузећа, дође се до податка да целокупни јавни сектор у Србији има 660.000 запослених. За зараде запослених у државном сектору годишње се у Србији исплати око 3,5 милијарде евра, што представља 9,5 одсто БДП-а. То их, одмах после издвајања за пензије, сврстава у највеће буyетске расходе. Фискални савет Србије указује на то да размеру тог расхода илуструје чињеница да држава на плате својих запослених потроши готово све што током године прикупи од привреде и становништва на име ПДВ-а. Међутим, додаје ФСС, Србија за зараде у државном сектору издаваја колико и друге упоредиве земље у Централној и Источној Европи.
Љ. Малешевић
