У истраживању је учестовало 50 здравствених установа секундарног и терцијарног сектора и 200 угоститељских објеката.
Петина њих отпад од хране баца директно у комунални отпад. Отпад од хране се најчешће баца у контејнер и одвози на депонију. Његово коришћење за исхрану животиња је на другом месту, на трећем је компостирање а тек на четвртом коришћење у енергетске сврхе.
Шеф јединице НАЛЕД-а за заштиту животне средине Слободан Крстовић је навео да највећи број установа у којима се отпад од хране не збрињава правилно, поступа тако због недостатка знања о тој врсти отпада, затим недостатка подстицајне политике државе којом би се наградило правилно управљање отпадом кроз умањење пореза или накнада за његово одношење.
Мирјана Кнежевић из ГИЗ-а је истакла да ће се успешност пројекта мерити с два циљана податка: један је да се сакупи 1.000 тона отпада од хране, а други да се ниво знања великих пороизвођача отпада хране повећа 50 одсто.
А колико отпада има, показује податак да се у Србији годишње баца готово 250.000 тона хране, 35 килограма по становнику. Само у угоститељском сектору се наручује око 120.000 тона намирница, од којих трећина заврши на депонији.
Начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине Радмила Шеровић је најавила да ће ускоро доћи до измена Закона о управљању отпадом.
То ће отворити простор да се посебним правилником о управљању биоразградивим отпадом унапреди област збрињавања отпада од хране и да се смањи његово одлагање на депоније јер он има употребну вредност и може се поново искористити.
Истраживање о познавању процедура за одговорно управљање отпадом од хране показало је да угоститељски објекти на дневном нивоу просечно произведу око осам килограма тог отпада, а здравствене установе у којима се припрема и служи храна до 28 килограма.
Поменуто истраживање је део пројекта за одговорно управљање отпадом од хране који заједнички спроводе НАЛЕД, Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ и компанија „Есотрон”.
З. Делић
