Мишљење о мерама економске политике, које треба предузети да би се фискална стабилност претворила у одржив раст и развој, размениће више од 1.300 учесника, који ће покушати да одговоре на сва важна питања.
Копаоник бизнис форум организују Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије, а под покровитељством председника Владе Србије. Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже за “Дневник” да је питање овогодишњег “српског Давоса” сасвим логично с обзиром на добре резултате које је Србија остварила у претходне три године .
- Економска консолидација коју је Србија остарила у последње три године је добра и призната од стране међународних економских организација - каже Влаховић. - Међутим, природно се намеће потреба да се то добро остварење конвертује у трајно одрживи раст. Ако желимо да ухватимо корак с развијеним земљама Европе нама су у континуитету потребне годишње стопе раста на ниову од четири-пет процената. Уколико, пак, желимо да у наредних 10 година удвостручимо ниво БДП-а потребан нам је годишњи раст од седам процената.
Наш саговорник додаје да и поред изузетно добрих финансијских резултата подстигнутих у протеклим годинама забрињава то што је економски раст БДП-а прошле године био мањи од планираног јер је износио свега два процента, што је, како истиче, мало за остварење бржег развоја.
- Уколико желимо да Србија ухвати корак са развијенијим земљама јасно је да тај раст мора у дужем периоду бити знатно већи и то најмање четири-пет процената БДП-а, а да би се то и остварило неопходне су инвестиције. Ниво укупних инвестиција у Србији данас је значајно мањи у односу на земље у окружењу и мањи је од 19 процената БДП-а, док је рецимо просек земаља централне и источне Европе око 23 процента. Са 19 процената БДП-а инвестиција ми не можемо очекивати више стопе раста. Када се погледа структура инвестиција јасно је да највише треба урадити на подстицању раста домаћих приватних инвестииција – указује Влаховић.
Којим темпом ће расти српска привреда зависи и од политике и од економског знања и умећа, сматра Александар Влаховић. Цела економија утемељена је у претходној политичкој одлуци, сматра он и додаје да се регулаторни оквир не може унапредити уколико у парламенту не постоји већина спремна да га мења и усваја.
- Економској одлуци претходи политичка одлука. То је нарочито важно када је реч о потреби јачања државних институција, и ту посебно место има подизање квалитета правосудних институција и њиховог унапређења, као и свега онога што нас чека у приступним преговорима са ЕУ у поглављима 23. и 24. обезбеђење сигурности за инвеститоре - сматра Влаховић. - То је посебно важно за домаће инвесторе. Непоходно је обезбедити одговарајуће подстицаје, али не подстицаје који ће директно из буyета ићи ка одређеном инвестицоном пројекту, већ пореске подстицаје који ће се спроводити кроз пореске олакшице инвеститорима. Фискални простор остварен финансијском консолидацијом треба да буде основ за пореско растерећење што ће омогућити да привредни раст буде значајно виши.
Према његовој оцени стране директне инвестиције у Србији прошле године су биле на високом нивоу од преко пет процената БДП-а, капиталне инвестиције су досегле свој максимум – 4,5 процената БДП-а, па домаће приватне инвестиције треба стимулисати у значајно вишем износу јер би се тиме обзебедиле знатно веће стопе раста .
- Посебно истичем стимулисање домаћих привредних инвестиција јер је тешко очекивати значајније повећање страних директних инвестиција. Оне јесу данас у Србији на значајно вишем нивоу у односу на све земље региона, али не познајем ни једну земљу која је свој дугорочни раст и развој остварила ослањајући се само на стране инвестиције, па зато морамо радити на афирмацији пре свега домаћих инвеститора. Дакако, треба наставити реформе јавног сектора, пре свега реструктурирање јавних предузећа, неопходно је наставити и посао на унапређуњу јачања држаних институција које ће обезбедити сигурност имовине, гарантовати неприкосновеност уговора и друго. Овом темом желимо да у први план истакнемо потребу наставка реформи јавног сектора и, оно што је посебно важно, да 4. технолошка револуција и дигитализација, које су присутне у целом свету, нуди јединствену шансу да Србија оствари тај велики развој - закључио је Влаховић.
Љ. Малешевић
