“Имали смо занимљиво пре подне у коме су економски пресек дали гувернер НБС и министар финансија, а што је касније потврдио и шеф мисије ММФ-а за Србију о томе да је Србија постигла макроекономску стабилност да има фискални простор за евентуалну интервенцију у случају негативне контуре ЕУ и да је неопходно наставити са реформама”, рекао је Влаховић.
Циљ је каже да Србија из зоне са четири одсто раста пређе у зону раста од шест до седам одсто.
Каже и да се на овом 27. Форуму говори о четвртој индустријској револуцији, паметној специјализацији, образовању, и да је добро што више није тема како смањити јавне расходе и смањити фискални дефицит.
“То више није тема и надам се да ћемо сада говорити о томе како реформама доћи до високе стопе раста од седам одсто”, каже он .
Централна тема овогодишњег 27. по реду форума је "Индустрија 4. 0- Изазови будућности", а Влаховић је том приликом истакао да су неопходне јасне друштвене и политичке, националне стратегије које ће Србију снажно погурати ка зони високог раста и тиме искористити шансе које су тешко стечене претходних неколико година.
"Време великих промена је шанса за мале, недовољно развијене земље, шансе за скоковити развој, за хватање технолошког прикључка за развијеним светским привредама", поручио је Влаховић.
Влаховић је на отварању форума истакао и да је раст светске економије након успоравања у 2018. додатно смањен у прошлој години и да се од очетка глобалне кризе бележи најнижи ниво индустријске производње, да је привредна активност у ЕУ је такође успорена.
Очекује се раст свеске економије од око три одсто И у 2019. години, и лагано убрзање у 2020. и 2021. години.
“Анализе релевантних међународних институција показују да су присутни снажни ризици у да је неопходно смањити трговинске напетости, обебедити стимулансе за раст у идентификовати финансијске ризике средњорочног раста”, подвукао је Влаховић.
У групу ризика треба додати у најновији изазван коронавирусом који ће свакако имати утицај на кинеску И светску економију, истакао је Влаховић.
