На представљању 14 најиновативнијих локалних идеја за смањење загађења и побољшање квалитета ваздуха на скупу у организацији УНДП-а у Београду, Вујовићева је поручила да је побољшање квалитета ваздуха заједничка брига и борба свих у друштву.
Подсетила је да је Министарство расписало конкурсе за замену котларница у правним лицима, као и за индивидуална домаћинства и пошумљавање.
Навела је да је више од 50 локалних самоуправа добило средства на конкурсу, и додала да ће и средства из кредита бити намењена за замену ктоларница, као и да ће то бити учињено прво у Крагујевцу.
Министарка каже да је за решавање проблема загађења ваздуха важан међусекторски рад, а да само заједничким напорима можемо да решимо вишседеценијске проблеме.
Међу главним емитерима загађујућих материја у Србији су рударска индустрија и енергетски сектор, као и сектор саобраћаја и грађевинарство, а стална представница Програма Уједињених нација за развој у Србији Франсин Пикап каже да су додатни проблем и индивидуална ложишта и несанитарне депоније.
Пикапова је рекла да људи у Србији постају све свеснији и забринутији због утицаја загађења ваздуха на квалитет живота и здравље и нагласила важност адекватних и ефикасних мера за праћење квалитета ваздуха и адекватно извештавање.
"Уз подршку СЗО и УНИЦЕФ-а, УНДП мобилише и окупља међународне развојне партнере, донаторе, представнике националног и локалног нивоа власти, академску заједницу и иноваторе из приватног сектора како би помогли у сузбијању загађења ваздуха у Србији," истакла је Франсин Пикап.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар је навела да су приступ информацијама о квалитету ваздуха и добро управљање важни фактори да би се ухватило у коштац са проблемом загађења.
Она је навела да је ЕУ је у Србији у последњих 15 година инвестирала више од 400 милиона евра у заштиту животне средине, укључујући и средства за спречавање аеро загађења.
"Недавни пројекти укључивали су постављање филтера на термоелектранама у Обреновцу, Морави и Костолцу, постављање станица за мерење квалитета ваздуха и пружање стручне помоћи за климатско деловање", рекла је Норчич Штамцарова.
Честитала је Србији на усвајању Закона о климатским променама и најавила да ће ове године, уз подршку ЕУ, Министарство заштите животне средине представити јавности Националну стратегију за заштиту ваздуха.
Она је рекла да ће се за време приступних преговора од Србије тразити да усклади регулативе у области заштите животне средине са ЕУ и да покаже да ће моћи да спроведе законе из те области.
Директор Светске здравствене организације у Србији Маријан Ивануша рекао је да загађење ваздуха, упркос томе што је мање штетно од пушења дувана, и даље представља на глобалном нивоу највећи ризик по здравље и животну средину.
Поручио је да систем за праћење квалитета ваздуха мора да буде поуздан, и да укључи и мерење квалитета, али праћење последица по здравље од загађења ваздуха.
"Мониторинг је од велике важности. Добро животно окружење не треба да се гледа као трошак, него као пословна прилика", рекао је Ивануша.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић је рекао да су веома важни редован мониторинг и извештавање о квалитету ваздуха и да је од 2019. године покренута апликација "Беоеко" која приказује стање квалитета ваздуха у реалном времену.
Осим развоја система јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре, Радојичић каже да је за побољшање квалитета ваздуха подједнако важан сектор енергетике и енергетске ефикасности.
"Данас је на територији Београда остало око 14 котларница на мазут, а некада их је било чак 1.300. У наредне две године угасићемо седам котларница, док је ове године у плану гашење још три котларнице у основним школама које ће бити прикључене на систем даљинског грејања, за шта је из буџета опредељено 14 милиона динара", каже Радојичић.
Захвалио је УНДП-у и Влади Словачке који су поклонили студију исплативости о капацитету соларних колектора за припрему потрошне топле воде на јавним зградама у Београду, а овај пројекат је на разматрању за имплементацију.
Навео је да се ове године почиње са термалном рехабилитацијом четири јавне зграде, и то Хитне помоћи, Студентске поликлинике, Градске библиотеке и Стационара, а тај пројекат финансиран је из ИПА фонда ЕУ и уз кредит ЕБРД-а од пет милиона евра.
Директорка УНИЦЕФ-а у Србији Дејана Костадинова каже да је анкета УНИЦЕФ показала да 56 одсто младих у Србији сматра да су климатске пормене и заштита животне средине приоритетна питања која се морају решавати.
На скупу је уручена награда победнику конкурса за "Информациони систем за мапирање места паљења стрњике", који је осмислио тим Института Биосенс из Новог Сада.
