Када је реч о медијалној заради, коју заправо зарађује око половине укупно запослених у Србији, у септембру је била 45.817 динара, а и у тој коверти било је више новца – али је разлика у односу на августовска примања свега 81 динар.
У септембру је највишу и најнижу зараду по делатностима раздвајало 83.227 динара, односно замало две медијалне плате, па је потпуно јасно да многи запослени у Србији зарађују далеко мање од просека јер је медијална зарада незнатно увећана, те је много оних који не зарађују ни ту плату, а оних који имају примања готово три пута већа од просечних је мало. Наиме, просечна плата добија се на основу свих зарада исплаћених у току једног месеца, а израчунава на основу односа обрачунатих зарада и броја запослених.
Већ неколико месеци не мења се статистика везана за број делатности у којима је зарада изнад републичког просека, као ни оних које су далеко испод њега. Тако је и у септембру, од укупно 19 делатности за које РЗС објављује податке, просечна нето зарада у осам била виша од републичког просека, а у 11 делатности мања. Не мења се већ дуго ни статистика везана за број делатности у којима су зараде ниже од медијалне зараде јер их је и даље две.
Само у једној делатности просечна зарада у септембру прескочила је износ од 100.000 динара: у делатности информисања и комуникације она је била 120.106 динара. У две делатности просечне зараде биле су изнад 95.000 динара – у финансијским делатностима и делатности осигурања – 98.846, а потом у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром – 96.797. У све три делатности зараде су веће него у августу – а у коверти је било око 3.000 динара више.
Најнижа септембарска просечна нето зарада била је 36.879 динара и исплаћена је у делатности услуге смештаја и исхране, која је и даље једина у којој су зараде мање од 40.000 динара. У септембру је у тој делатности просечна зарада била виша око 600 динара него месец раније. Иако се раст просечне зараде у септембру одразио на све делатности, повећање није било толико да у две делатности просек прескочи 50.000 динара. Испод тог износа су, у просеку, зарадили и запослени у делатности уметност, забава и рекреација – 48.832 динара, те трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 48.696.
Када се погледају само зараде, потпуно је јасно зашто они који траже посао радије као послодавца виде правна лица него предузетнике. Наиме, плате су много боље у правним лицима, а разлика у примањима у септембру је била 32.021 динар, односно они који су запослени код предузетника морају да раде два месеца да би стигли једну плату запослених у правним лицима. Просечна плата запослених у правним лицима тог месеца била је 63.781 динар, а они који раде код предузетника су, у просеку, зарадили 31.760.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у септембру је исплаћена у седам области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у рачунском програмирању, консултантским и с тим повезаним делатностима – 160.980 динара, а следе зараде у ваздушном саобаћају – 152.234. У области производња дуванских производа септембарска зарада била је 128.753 динара, у области научно истраживање и развој 118.667, а у области финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова – 110.396. Запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса зарадили су 100.809 динара, док је у услужним делатностима у рударству и геолошким истраживањима септембарска зарада била 101.143.
Плате мање од 40.000 динара у септембру су исплаћене запосленима у неколико области, а најмање новца зарадили су запослени у области остале личне услужне делатности – 34.886 динара. Свега 25 динара више исплаћено је, у просеку, у области туристичке агенције, тур-оператери и резервације – 34.911, а они који раде у области припреме и послуживања хране зарадили су 35.036 динара. У области прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја, септембарска зарада била је 36.044 динара, области поправка рачунара и предмета за личну употребу – 37.804, а производњи одевних предмета – 38.877.
Д. Млађеновић
