Иако је до зиме још много времена, они који се греју на чврста горива већ купују огрев и плаћају га знатно више него протекле грејне сезоне, а они који за загревање користе електричну енергију мораће и те како да размишљају о потрошњи и свом новчанику јер је грејање на струју свакако скупо, а ако буде било и поскупљења, које се и најављује и одлаже, биће много скупље.
Једно од решења које би могло да им помогне јесте постављање соларних панела. Наиме, у Србији постоји могућност да се потрошач постане прозјумер, односно и купац и произвођач струје, те да се вишкови продају “Електропривреди Србије”. Овај статус омогућава да се производи струја за сопствену потрошњу, али и да се произведени вишкови, које се не потроше одмах него складиште у елеткроенергетски систем и повуку када је потрошња већа од производње. Да би се то и остварило, неопходно је да се на кровове поставе соларни панели, а то се, иако није реч о малим улагањима, исплати за неколико година.
Не мора само ЕПС-у
Прозјумери нису у обавези да произведену зелену струју продају само ЕПС-у, односно сваки снабдевач на тржишту с којим се склопи уговор, може да снабдева и откупљује електричну енергију.
- Соларне фотонапонске електране производе струју и зими, али мање. Предност статуса купца/произвођача за домаћинства су баш у томе што се вишак енергије који је произведен лети бележи као кредит и може се искористити зими, током грејне сезоне – указује Жељко Марковић.
Количина струје коју купац/произвођач може производити ограничена је на основу снаге прикључка коју има, а производња не сме бити већа од његове годишње потрошње. То, заправо, значи да се количине које ће бити испоручене у мрежу утврђују на годишњем нивоу и уколико производња у том периоду надмаши потрошњу, разлика испручене количине у мрежу купцу/потрошачу неће бити плаћене.
По речима лидера за енергетику у “Дилојту” Жељка Марковића улагање у соларне панеле, односно производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, исплати се након десетак година, што је око половине века трајања соларних система. Уз то, остварује се и низ позитивних ефеката - штеди се сопствени новац, потом и енергија, повећава се производња зелене енергије и позитивно утиче на заштититу животне средине. Вредност инвестиције зависи од снаге електране са соларним панелима и креће се око евро по вату инсталисане снаге. За већину домаћинстава довољна је електрана снаге од три до пет киловата, што би их коштало од 3.000 до 5.000 евра.
- Висина улагање у овакве системе зависи од инсталисане снаге, а одређено је карактеристикама потрошње - каже Марковић. - На цену утиче много фактора, разликује се од купца до купца и креће се од 0,7 евра по вату инсталисане снаге до 1,1 евро за привреду, док је за домаћинства цена нешто виша.
Просечан рок исплативости такве инвестиције за привреду је од шест до осам година, а код домаћинстава, код којих је исплативост инвестиције у директној вези с потрошњом, између девет и десет година. То је у складу с важећим стандардима јер се, практично, дуже од половине века трајања оваквих система струја троши бесплатно. Ипак, најважније је да онај ко жели да буде купац/произвођач струје стави на папир све трошкове, добро димензионише систем који планира да користи и провери његову исплативост и тек онда крене у инвестицију.
Може и на солитере
Соларни системи могу да се поставе и на зграде, уколико се станари у оквиру стамбене заједнице договоре о томе. По речима Жељка Марковића, уколико се постигне договор да станари који желе да инвестирају у соларне системе на крову зграде то и ураде, они ће стећи статус купца/произвођача, а они који нису заинтересовани за то - неће имати тај статус.
- За домаћинства, која имају подстицајну шему која се зове нето-мерење, цена преузете и испоручене струје је иста, док за привреду, која је на комерцијалном снабдевању и која користи нето обрачунавање, ЕПС нуди да плаћа испоручену електричну енергију у вредности од 80 одсто од цене преузете струје – каже Марковић.
- Сада се нешто дуже него раније чека на испоруку опреме и за соларне електране и ветрогенраторе јер произвођачи не могу да подмире све већу потражњу - каже Жељко Марковић. - Соларне панеле све више постављају привредници јер они плаћају комерцијалну цену електричне енергије, која је висока, и на тај начин могу да остваре веће уштеде, али се и све више домаћинстава одлучује на постављање соларних панела, посебно она која могу да добију субвенцију за то.
Д. Млађеновић
