Међу оне чије је пословање знатно погођено пандемијом коронавируса су, без икакве сумње, произвођачи занатског пива, којих је у Србији педесетак. Доста је занатских пивара које су одустале од производње, мало њих послује пуним капацитетом, а оне које су се одржале махом раде на ивици рентабилности. Наиме, због епидемилошких мера које су, мање-више, на снази практично две године, угоститељски објекти су радили краће или уопште нису радили, потрошња пива знатно је смањена, а то је, наравно, утицало и на производњу. Производња је опала већ на самом почетку 2020. године, слично је било и прошле године, а једини добар период био је током лета, али је то трајало свега неколико месеци.
По речима председника Удружења малих независних пивара Србије Дејана Смиљанића, у Србији је сада активно неколико крафт пивара, и то на нивоу који је испод исплативости. Он указује да у години иза нас, суштински, није било неких битних промена у односу на 2020, односно они пивари који су радили сада само мало боље послују, а они који нису - ни сада нису почели да раде.
- Ситуација са занатским пиварама је врло напета - каже Смиљанић. - Неколико њих и даље ради, али је питање колико се посао исплати јер су цене драстично ниже него раније и то је нешто с чим се не суочавају само занатске пиваре у нашој земљи већ и у окружењу. Ми смо током 2021. године кували више него у години раније па ће се кроз бројке вероватно видети неки раст у процентима, али то је само 10 одсто онога што смо кували 2019. године, што говори да нисмо ни близу исплативости.
- Удружење малих независних пивара Србије има 30 чланова, а већ је у првој половини прошле године неколико крафт пивара престало да ради - каже Дејан Смиљанић. - С обзиром на садашњу ситуацију, извесно је да их се на тај корак одлучило још неколико, а колико, знаће се ускоро јер ће до краја месеца бити одржана скупштина удружења.
По речима Бранислава Ћирића из новосадске занатаске пиваре “Збир”, генерално је производња крафт пива у Србији опала у односу на раније, а највећи је проблем неизвесност везана за то до када ће пандемија коронавируса трајати. У овој пивари прошле године производња је чак и повећана, а цене пива се, и поред знатног поскупљења сировина неопходних за производњу крафт пива, које се махом увозе, није мењала.
- Прошле године смо остварили раст у односу на 2020, ако се посматрају бројке, али смо сви у ланцу угоститељства суочени с великим проблемима јер је неизвесно до када ће садашња ситуација трајати - каже Ћирић. - Лане смо, чак, и извезли пиво на тржиште осам земаља Европске уније, али је неизвесност и даље иста јер су, практично, све земље ЕУ опет у локдауну.
Он указује и да је произвођаче занатског пива у Србији, у тренутку када су стицали место на тржишту и почели да бележе добре резултате, панедмија коронавирса вратила на почетак.
- Највише малих, занатских пивара почеле су да раде у периоду од 2015. и 2017. године и то време, као и наредне две године, тржиште се упознавало с крафт пиварама и њиховим производима, пиво из занатске производње налазило је пут до потрошача и таман кад су се стекли добри услови да се крене даље, започела је пандемија коронавируса и зауставила развој малих пивара - каже Ћирић.
Дакле, проблема има, али је сигурно да су мале занатске пиваре донеле новине на тржиште пива Србије и упознали потрошаче с различтим врстама овог пића. Многи купци имају своје фаворите па би се могло рећи да ће, и поред тешкоћа с којима се занатаске пиваре суочавају, тржиште постојати и да ће то довести до све веће понуде различитих крафт пива. Сада је потребно још мало се стрпети да би се то и десило - односно да се пандемија коронавируса успешно оконча и врати уобичајени начин живота.
Д. Млађеновић
