Он је на отварању Дигиталне платформе за циркуларну економију (ЦЕ-ХУБ) истакао да је ово и шанса да се српска економија ремонтује у складу са нискокарбонским променама.
Платформа, коју су основале Привредна комора Србије, УНДП и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), пружаће кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, подршку компанијама како би лакше примениле циркуларни модел пословања.
Ми сада у систему ЦЕ-ХУБ-а дижемо два пилона. Један је Алијанса за зелену транзицију; у којој имамо 23 оснивача, а други су зелени менаyери у компанијама, који би требало да буду задужени за процесе транзиције, истакао је Митровић.
За наредне дане је најавио директне контакте са свима који изразе интересовање да буду део Алијансе за транзицију.
Изаћи ћемо с врло прецизном агендом трансфера знања. Опет ћемо у оквиру Пословне академије реализовати Академију циркуларне економије, јер смо схватили да су сада два кључна алата: трансфер знања и приступ финансијама, рекао је Митровић.
Директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС Михаило Весовић је истакао да ЦЕ-ХУБ представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама.
Саветник за страна улагања у Кабинету председника Србије Марко Пећанац је истакао да прелазак на циркуларну економију није питање политике државе, већ питање опстанка домаће привреде, које треба да је учини конкурентном.
Што се државе тиче, ту смо да вас саслушамо и да се донесу норме, које ће помоћи привреди, поручио је привредницима Марко Пећанац.
Додао је да могу рачунати на подршку кабинета председника и Владе Србије да циркуларна економија у Србији заживи.
Тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија, које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године, указао је руководилац Сектора за витални развој УНДП-а Жарко Петровић.
Према његовим речима, чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом.
Представљајући дигиталну платформу, сарадница тима ЦЕ-ХУБ-а Сандра Камберовић је истакла да је циљ платформе да помогне привреди и да се види да трансформација пословања може бити знатно подржана из различитих извора, укључујући и изворе из Европске уније.
Навела је да платформа на почетној страни има четири целине, које се тичу транзиције.
У ХУБ-у је главни фокус на едукацији, где ћемо кроз вебинаре радити одређене теме ове године, а и привредници ће моћи да предлажу теме, рекла је Камберовић и додала да је једна од тема свакако и декарбонизација.
Остале целине су посвећене зеленој алијанси, где се од привреде прикупљају информације и мишљења о овом процесу, док ће се у делу о актуелностима налазити информације о раду државе, у вези са овим подручјем, као и информације из Европе.
Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији ЕУ у Србији Антоан Авињон је оценио да процес транзиције треба да се убрза и да Делегација ЕУ, ограниченим средствима, покушава да помогне српској привреди да спроведе тај процес.
Скоро смо објавили позив за изражавање интересовања за међународне организације да предложе мере за пет стубова зелене агенде, навео је Авињон.
З. Делић
