Не пријављују рад на црно због страха од отказа

Подршка грађана сузбијању сиве економије највећа је у последње три године и достигла је рекордна 94 процента, док их 60 одсто сматра да је држава одлучна да се избори с тим проблемом,  показало је ново НАЛЕД-ово истраживање ставова грађана о сивој економији.

Да је обим сиве зоне смањен у последњој години сматра готово половина испитаника и врло добро препознају да су Пореска управа и друге инспекције одговорне за сузбијање сиве економије, али проблем остаје неповерење у систем откривања и санкционисања рада мимо прописа. Чак две трећине грађана оцењује да држава пословање у сивом не кажњава адекватно.

– Активности које смо покренули у децембру 2014, када смо почели израду Националног програма за сузбијање сиве економије данас дају ефекте и показали смо зашто је важно радити системски и у партнерству с привредом и грађанима – изјавила је на представљању истраживања министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић. – Закон о инспекцијском надзору бележи одличне резултате јер имамо скок од 15 одсто новорегистрованих фирми, а смањење броја фирми које су се ођавиле и прешле у сиве токове од девет одсто.

Приметно је да грађани недовољно препознају своју улогу у сузбијању сиве економије и 66 одсто их истиче да, из страха за радно место, није спремно да пријави послодавца који запошљава на црно. Такође, 80 одсто испитаника не би пријавило радњу или кафић у којима не добију фискални рачун јер им није потребан, не желе да улазе у расправу или сматрају да о томе треба рачуна да води држава.

Велики помак јесте пад броја грађана који никад не траже рачун, с 50 одсто на 29, док изазов остаје куповина на црно, с обзиром на то да чак 20 процената грађана бар понекад купује акцизну робу (кафу, резани дуван, алкохолна пића, цигарете и бензин) на нелегалним местима продаје.
Пошто да смо тек на почетку године, добра вест је да чак 40 одсто грађана зна да је 2017. проглашена за Годину борбе против сиве економије и очекује се да ће готово сваки други грађанин Србије учествовати у наградној игри „Узми рачун и победи“. Да кампања и наградна игра дају одличне резултате показује и анализа Пореске управе, по којој је промет евидентиран преко фискалних каса у јануару 2017. у односу на исти период прошле године код малих обвезника повећан готово 30 одсто, што је веома значајно имајући у виду да су купци код малих привредних субјеката претежно грађани и да је ту сива економија најзаступљенија.

Најзначајнији помак код малих обвезника забележен је у трговини на мало и поправци моторних возила, где је промет 837,5 милиона динара, или 41 одсто већи. Значајно више су промет евидентирали и у секторима некретнина (59 одсто), информисања и комуникација (41), административним делатностима (28), грађевинарству (21,5), услугама смештаја и исхране (12 одсто).

– Резултат који показује раст евидентирања промета преко фискалних каса не би био постигнут да грађани нису инсистирали на добијању рачуна – изјавила је директорка Пореске управе Драгана Марковић. – Ширење свести о значају добровољног поштовања прописа и едукација пореских обвезника, као и мотивација коју пружају активности попут наградне игре, јесу кључни алати за подизање општег нивоа пореског морала.

Д. Млађеновић
 

Јаче да ударе и инспекције и тужилаштво

– Привреда очекује унапређење инспекцијског надзора и бољу координацију инспекција, решавање проблема парафискалних намета и ефикаснији рад тужилаштва, које је битан фактор у сузбијању сиве економије. Посебно је важна борба против нелегалне трговине и шверца акцизних производа јер се из акциза финансира готово 30 одсто државног буyета – рекао је менаyер за сарадњу с Владом компаније БАТ, чланице НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију Драган Пенезић.
 

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести