Банке су по том питању биле прилично резервисане, чекају да се о томе огласи Удружење банака на конференцији за медије у петак. У Народној банци Србије кажу да прате догађања на тржишту, али да не могу да коментаришу одлуке судова. Како сада ствари стоје, банкари ће клијентима морати да врате бар сто милиона евра, колико су од грађана и наплатили – све то ако они буду вредни и туже банке, а бесплатну правну помоћ нуди им Удружење „Ефектива”.
Најрелевантнији је ту став Касационог суда.
– Нижестепени судови би требало да поштују нашу одлуку – објашњава председник ВКС-а Драгомир Милојевић. – Накнада за обраду кредита не би требало да буде елеменат угвора о банкарском зајму.
Милојевић такође каже да одлука ВКС-а није обавезујућа за нижестепене судове. Уколико донесу одлуку која је у таквом случају у корист банке а не клијента па она дође до ВКС-а, извесно је да би могла бити укинута. Он је подсетио на то да је нашим Законом о облигационим односима регулисано шта треба да садржи уговор о кредиту. Стога није јасно на који начин и по којем основу су нижестепени судови утврдили да је накнада за обраду кредита део уговра. Став ВКС-а сви нижестепени судови треба да имају у виду и да га поштују.
Уставом Републике Србије и Законом о уређењу судова је прописано да судска власт припада судовима. Судске одлуке су обавезујуће и не могу бити предмет вансудске контроле.
Надлежни из наше центалне монетарне институције подсећају на то да је цена кредита на коју и грађани и привредници треба да обрате пажњу ефективна камтна стопа. Она, осим номиналне, укључује и друге трошкове. Банке су дужне да те друге трошкове прикажу клијенту, не само код закључивања уговора него и код оглашавања, односно у рекламама и објавама. То је регулисано Законом о заштити корисника финансијских услуга и подзаконским актима донетим по том основу.
Клијенти банака надају се да би их ових дана могла сачекати понуда повољнија баш за трошак провизије, али...
– То се неће догодити, банке ће само тај трошак прекомпоновати – каже финасијски стручњак и професор Економског факултета у Београду др Милојко Арсић. – Кредити у Србији су претходних година појефтинили. Даље снижавање каматних стопа може се очекивати када се за то стекну и други услови. Обраде кредита се у банци ради. То је реалан трошак који постоји, а само је питање како ће то бити приказано у уговору који се понуди клијенту па да буде у складу са законима и другим прописима.
У банкама кажу да се тај трошак наплаћује у свим земљама ЕУ и Србија није изузтак. Већина банака на нашем тржишту основана је страним капиталом. Оне су иноинвеститори и све што се догађа са судовима и провизијом ствара правну несигурност, а то никако није добро за будуће улагаче. Провизија је саставни део уговора више од деценије.
Банкари ће све рећи преко свог удружења. Међутим, од УБС-а је далеко ажурније Удружење „Ефектива”: оно нуди бесплатну правну помоћ и позива грађане да туже банке. Банкарске провизије су се код обраде кредита кретале од 0,5 до три одсто. Најчешће су банке зарачунавале 1,5 одсто. На стамбени кредит од 100.000 евра то је 1.500 евра.
Д. Вујошевић
