Јасно је да је за пуњење резервоара на пумпама у Србији потребно доста новца. Наиме, за 40 литара бензина потребно је издвојити око 6.300 динара, док је за исту количину евродизела потребно око 6.800. То су свакако високе цифре па зато и не чуди што многи возачи резервоаре својих аутомобила већ дуго пуне за 1.000 динара, а у њих се за тај новац слива све мање горива.
Разлог за то је цена нафте, која се од почетка године до сада често мењала и углавном је поскупљивала, па је за протеклих десет месеци барел скочио десетак долара. Наиме, у јануару је барел „брента” коштао око 67 долара, а сада је око 75, али то није највиша овогодишња цена. За барел „брента” најмање је требало у фебруару, када је важила цена од око 65,50 долара, а највише је коштао почетком октобра, кад је достигнута цена виша од 86 долара. Будући да на цену нафте утиче мого фактора, од којих нису сви економски, тешко је прецизно рећи у којем смеру ће се она кретати у будућности. Зато се не може поуздано рећи ни то како ће на цену нафте утицати то што је јуче почела пуна примене санкција према Ирану, али, по речима секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, не треба очекивати велике промене.
Од земље до земље
Мићовић истиче да се промене цене нафте одржавају на свим локалним тржиштима, али да брзина промене и цена нафтних деривата зависе од тржишних услова у свакој земљи.
– Тржишни услови веома се разликују од државе до државе, тако да ни брзина промена цене горива не може бити иста. Поједина тржишта имају контролисане цене, на другима се оне формирају слободно, у неким земљама је тржишна конкуренција изражена, док у другима доминира утицај само једне компаније. Земље које излазе на море имају далеко већу понуду горива и једноставније услове складиштења и транспорта него што је то случај са земљама попут Србије – казао је Мићовић.
– Утицај најаве увођења санкција Ирану на нафтном тржишту се осећа већ шест месеци, а након што је то објављено, постојао је низ непознаница, тржиште се унервозило и цена нафте типа „брент” достигла је цену од 86 долара барел – каже Мићовић. – Међутим, сада та количина „брента” кошта мање од 75 долара и пошто је, практично, читаве недеље у благом паду, то указује на то да се глобално тржиште нафте стабилизује. Будући да су пројекција понуде и потражње мање-више познате, не очекује се да ће се с почетком пуне примене санкција нешто посебно десити.
Он указује на то да је српско тржиште, као и тржишта свих земаља које у великој мери зависе од увоза нафте, веома осетљиво на промене берзанских котација.
– Промене берзанских котација се брже или спорије – што зависи и од других тржишних кретања – увек одразе на цену горива у Србији. Дакле, ако се настави тренд пада цене нафте, то ће се свакако утицати и на цену горива у Србији. Ипак, у питању је увек утицај са задршком па је, рецимо, цена сирове нафте из дана у дан почела да расте 15. августа, а гориво у Србији је значајније поскупело месец касније, половином септембра – каже Мићовић.
Д. Млађеновић
