Храна и нафта главни кривци за септембарски ценовни удар

Раст међугодишње инфлације у августу и септембру на 4,3, односно 5,7 одсто респективно, резултат је ниске упоредне базе из 2020, скока светских цена енергената, слабије пољопривредне сезоне због суше током лењих месеци и последичног раста цена непрерађене хране, као и фактора „увезених” из међународног окружења, саопштено је из Народне банке Србије.
supermarket, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Поводом различитих интерпретација о кретању инфлације у другој половини 2021, из НБС-а предочавају да просечна инфлација у Србији у периоду јануар-септембар износи три посто у односу на исти период прошле године.

Истичу, такође, да се готово две-трећине раста инфлације у септембру, или чак 3,6 процентних поена, односи на факторе на које монетарна политика не може да утиче својим инструментима - референтном каматном стопом, политиком девизног курса и осталим инструментима, те да би заоштравање монетарне политике ради сузбијања инфлације у овом тренутку било штетно и за привреду и за грађане.

Из централне банке прецизирају да се у септембарској инфлацији чак 1,8 процентних поена односи на цене непрерађене хране, које су међугодишње скочиле за 17,9 посто, затим 0,8 процентних поена се односи на цене прерађене хране које су порасле за 3,7 одсто, док се један процентни поен односи на цене деривата нафте, које су повећане за 16,3 посто међугодишње.

17,9 посто поскупеле цене непрерађене хране међугодишње

„Све наведено су, углавном, фактори на страни понуде, односно фактори који су присутни и у осталим земљама света и који су увезени, односно нису искључива карактеристика домаћег тржишта”, констатује се у саопштењу.

Ако би НБС реаговала значајним заоштравањем монетарне политике, успела би да оствари незнатан утицај на факторе попут цена хране и енергената, али би такве мере привреди и становништву донеле више штете него користи јер би, између осталог, знатно успориле привредни раст, поскупеле кредите и угрозиле финансијску стабилност земље, која је директно повезана са свим економским параметрима у земљи, укључујући и укупан пословни амбијент и животни стандард становништва, додају из централне банке.

Даље подсећају да НБС већ користи инструменте које има на располагању, тако да су потпуно нетачне оцене о одсуству мера монетарне политике у Србији, а које су у више наврата изнете у јавности.


Очекују највише четири посто

Имајући у виду глобалне факторе који и даље делују инфлаторно, просечна међугодишња инфлација коју треба очекивати на нивоу целе 2021. године креће се у распону од 3,5 до 4 посто, поручују из НБС.

„Када је реч о инфлацији у децембру у односу на исти месец претходне године, према прелиминарним пројекцијама у овом тренутку, очекујемо да се креће у распону између шест и седам процената. При томе, подсећамо да је међугодишња инфлација у децембру прошле године износила 1,3 посто, односно, била је испод доње границе циљаног коридора, па је због ниске базе и био очекиван њен нешто виши ниво крајем ове године”, наводе из централне банке.


„Поређења у којима се сугерише да би НБС требало да поступи слично централним банкама у неким земљама окружења, могу да дођу само од дела јавности који или не прати рад НБС или намерно прећуткује чињенице. Тачно је да су неке централне банке у окружењу већ пооштриле монетарне услове - то је урадила и НБС”, пише у саопштењу.

У том контексту се указује да је НБС престала да обезбеђује јефтину динарску ликвидност банкарском систему и тако пооштрила услове и ситуацију ликвидности.

Очекују да ће се инфлација кретати на тим нивоима и током првог квартала следеће године, а да ће се у границе циља вратити средином 2022, и да ће се у другој половини следеће године спустити на централну вредност циља од три посто, уз могућност да се нађе и испод тог нивоа.     

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести