Процењује се да ниво НПЛ у Србији износи око 17 одсто одобрених кредита и прелази три милиајрде евра. Током прошле године на нашем тржишту лоших кредита је продато у вредности од 460 милиона евра, а истовремено, банке су отписале НПЛ у вредности од око 370 милиона евра.
„Проблем ненаплативих кредита у највећој мери се у портфолијима банака односи на привреду, а код грађана је мање од десет процената“, каже професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић.
„Добро је што ММФ инсистира да се овај проблем реши јер ти кредити нису баласт само за банке и оне који дугују. Наиме, преко НПЛ круг неливидности се шири, а то никако није добро.“
Решевање проблема ненаплативих кредита за банкаре није привлачно, пошто то најчешће значи да се новац који је клијенту позјамљен никада више неће вратити у складу са потписаним уговром. Инвестициони фондови су спремни да откупе ова потраживања, међутим, банке тада у најбољем случају могу да рачунају да ће добити половину позајмљене суме. Они који купују надају се да ће то моћи повољније да наплате у временима која долазе. За део НПЛ нема купаца и ту је онда отпис једино решење.
Банкама није лако да се одрекну зараде,али...
„Банкари баш и неће бити на великом губитку због отписа или продаје НПЛ. У време када су ови кредити одобравани камате су у Србији биле баш високе. Већина банака основаних страним капиталом је под веома повољним условима повлачила средства од својих матица из иностранства, а потом тај новац пласирале по много вишим каматама на домаћем тржишту. Како се код отплате кредита прво враћа камата па тек онда на ред стиже главница, за доста НПЛ су отплаћене суме које су позајмљене и још се преко тога зарадило. Поред тога, банке су, када је смањена кредитна активност на нашем тржошту, нашле додатни извор зараде кроз велики број прилично високих провизија које су наплаћивале клијентима“, објашњава Савић.
Код нас је лане број НПЛ највише смањила Комерцијална банка. Пошто ову банка највероватније наредне године очекује приватизовација, сигурно је да ће будући купци, уколико је ниво НПЛ висок, бити мање заинтересовани или ће нудити нижу цену.
Регион мучи исту муку
Ненаплативи кредити нису проблем само у Србији. Наиме, иста мука мучи и земље Европске уније, као и земље региона. У еврозони је ниво НПЛ 921 милијарду евра, док је у региону 51 милијарду евра. Током 2015. године продато је 4,3 милијарде евра НПЛ, а лане још 5,2 милијарде евра. У региону по решевању проблема НПЛ предњаче Румунија, Мађарска и Хрватска, говоре резултати истраживања комапаније Дилојт сектора за финансијско саветовање.
Шта могу да ураде банке у будућности како би смањиле ниво НПЛ, а шта надлежни ?
„Све зависи од клијента до клијента. Поједине компаније и други клијенти могу да наставе да плаћају рате, ако се оне смање. Ситуација на тржишту се променила, камате су пале и то треба прихватити. Уколико компанија има довољно пословних активности, банка треба да прилагоди рате отплати. При томе, не мислим на рефинансирање јер се тако улази у круг бескрајног кредитрања. Држава треба да ограничи провизије, којих је и превише и које су превисоке, те ће банке тада бити више заинтересоване да решевају НПЛ-ове. Што се тиче дела НПЛ који се односи на грађане, банке морају да се помире с чињеницом да су често лоше рачунале. За некретнине на атрактивнм локацијама, попут Новог Београда, пре десетак година хипотека за квадратни метар рачунала се и по 4.000 евра. Данас не може да се реализује ни за дупло мању суму“, истиче Савић.
За решавање проблема НПЛ требале би више да се интересују и саме банке јер би тиме повећале ликвидност и ослободиле средства намењена резервацији по основу лоших кредита. Такође, клијентима би могле да понуде и повољније услове за задуживање .Банке које имају виши ниво НПЛ теже долазе до извора финансирања и то по вишој цени него оне где је тај ниви нижи.
Д. Вујошевић
