Нема пуно разлога да храна поскупи

Мада су цене основних пољопривредних култура током прошле године достигле највећи раст у протеклој деценији, храна није поскупела и по свој прилици цене основних намирница, првенствено хлеба, неће се мењати ни у наредном периоду, казао је за Дненвик агроекономиста из Новог Сада Жарко Галетин и отворио питање како послују у прехрамбеној индустрији у условима високих цена основних сировина.
Žetva pšenice Foto: Dnevnik.rs/F. Bakić
Фото: Жетва пшенице Фото: Дневник.рс/Ф. Бакић

– Реално, не постоје улови и основ да поскупи хлеб – навео је Галетин, рекавши да не би требало да поскупи ни брашно, пециво и тестенине. – Наша земља има тржишне вишкове основних пољопривредних култура, па нема потребе за увозом пошто извозимо на инотржиште знатне количине житарица и уљарице,што треба имати у виду када се говори о цени основних животних намирница.


26 и 27 динара килограм брашна на велико

Једино, што је поскупело у протеклих годину дана, истакао је Галетин, јесте јестиво рафинисано уље, чија је цена око 200 динара у трговинама,а само пре години дана литар уља у радњама се мога купити за упола мање новца.

Агроекономиста Галетин сматра да је реална цена новог рода пшенице око 21 динар без ПДВ-а, али да током године жито може да достигне и вишу цену, што зависи од тржишних прилика у иностранству.

– Очекивања су да ћемо имати приближно исти принос пшенице као и током лањске жетве од око пет тона по хектару, што је довољно да хлебног зрна буде довољно за домаће потребе и за инотрговње. На ратарима је само да одлуче, пошто су сваке године незадовљни ценом усева, да ли ће га продати одмах после жетве или чувати, чекајући вишу цену.


17–47 одсто поскупели трошкови млинара

За разлику од Галетина, млинари другачије гледају на раст цене пшенице која се током године продавала и за 24 динара без ПДВ-а.

Директор “Житопромета” Предраг Ђуровић казао је за “Дневник” да млинарска индустрија послује на ивици рентабилности, али да услови на тржишту изазвани ковид-19 кризом нису дозовљавали да цена брашна иде нагоре.

– Била је слабија потражња и због тога нисмо смели да коригујемо цене навише, премда су између 15 и 20 одсто поскупели енергенти и амбалажа - казао је Ђуровић. Килограм брашна на велико кошта свега 26 и 27 динара, а у продавицама од 50 динара навише јер је у цену урачуната трговачка маржа и ПДВ.

Колико би брашно могло да поскупи у наредном период Ђуровић није мога да каже са сигурношћу али је рекао да млинари чекају крај жетве и коначну цену у откупу новог усева.


Ако поскупи брашно, и хлеб ће

Поскупљење брашна повући ће и вишу цену хлеба. За сада нема услова за поскупљење, каже пекар из Новог Сада Влада Пријић јер је цена брашна стабилна. - Али, ако поскупи брашно, реално је и да хлеб има вишу цену – навео је Пријић. - Сада се векна хлеба продаје од 35 до 70 динара, а држава више не условљава пекаре колико ће коштати векна јер није на снази уредба о такозваном народном хлебу “Сава


Директор “Житоуније” Здравко Шајатовић навео је да тренутно није актуелно да ли ће и за колико поскупети брашно, већ да је интересовање сада усмерено на квалитет новог рода жита, чије зрно прво треба да одлежи месец дана да би се видело колико технолошки вреди .

– Тачно је да млинари раде на ивици финансијске издржљивости јер су од почетка ковид кризе поскупели, од јуче поново идустријска струја, а раније папирна амбалажа, фолије за тестенине, нафта и безнин… Раст тих трошкова креће се од 17 до 47 одсто – навео је Шајатовић. Нагласио је да ће на евентуално нове цене брашна утицати и колика ће бити понуда пшенице из иностранства, јер је већ сада извесно да ће жита бити више него прошле године у Русији, Украјини, Румунији, што ће имати утицаја и на домаћу цену пшенице.

З. Делић

EUR/RSD 117.5647
Најновије вести