То произлази из одредби Закона о међубанкарским накнадама. Примена је од 17. августа и односи се прво на све који од данас отворе текући рачун у било којој пословној банци. Они ће добити ту домаћу картицу.
По подацима Удружења банака Србије, односно Кредитног бироа, у Србији има нешто више од 7,5 милиона текућих рачуна. На увођење домаће картице Народна банка Србије одлучила се јер банке код плаћања страних картица из програма „Виза” и „Мастеркард” зарачунавају превисоке провизије. Док је код „дине” тај трошак 2,16 динара, за прихват „визе” је осам, а код „мастеркарда” 12,2. За мање трговце то је превелики трошак, а за банке и картичаре добра зарада. Зато су сви они уместо домаће картице форсирали стране. Осим тога, плаћања картицама су и добар инструмент у борби против сиве економије.
У Србији послује 28 банака. Колико оне спремно дочекују дан када ће „дина” дебитна бити обавезна? У Интези кажу да ће клијенти, када буде произведено довољно „дина”, добити те картице. Чим стигну у банку, клијенти ће бити обавештени и имати шансу да их преузму.
У Халк банци објашњавају да стари клијенти треба да поднесу захтев за „дину”. На картицу се чека око десет дана, а то важи и за нове клијенте.
У Сосијете женерал банци кажу да ће нови клијенти добити „дину” по аутоматизму, а што се тиче старих, они треба да поднесу захтев, а ако не поднесу, уколико већ имају неку од дебитних картица које овде пласирају страни картичарски системи, „дину” ће добити када им стара истекне. Дакле, ако желе баш „дину”, треба да поднесу захтев и добиће је.
Банка Поштанска штедионица јуче је у Нишу издала прву пословну „дина” картицу, а по речима председника Извршног одбора банке Бојана Кекића, том картицом целокупан платни промет правних лица моћи се обављати у платном систему Србије.
Он је истакао и да Поштанска штедионица с Народном банком Србије развија и „дина чип” картицу, која клијентима омогућава да им, ако желе, име и презиме буде исписано ћирилицом.
Како обавеза издавања „дине” функционише од банке до банке знаће се тек наредних дана. Они који је буду добили, осетиће погодности већ од првог дана. У оквиру програма увођења е-Управе, код нас ће корисници „дине” порезе и друге обавезе моћи да плаћају без динара провизије.
Од масовније примене „дине” држава очекује и додатне користи. Безготовинска плаћања дебитним картицама утичу на смањење сиве економије. Када се плаћа картицом, надлежнима је лакше да контролишу токове новца, односно они теже склизну у сиву зону. Чак и када оду ван легалне зоне пословања, лакше је ухватити прекршиоца.
На тржиштима у региону осим страних картичних система присутни су и домаћи, а такве картице су улавном кобрендиране с „визом” и „мастером”. Међутим, за сада ниједан страни картичарски систем код нас није показао интересовање за сарадњу те врсте.
Д. Вујошевић
