ПУ Србије добила је најбољу оцену за област Источне Европе и Централне Азије за процесе везане за администрирање пореза након подношења пореских пријава.
Да ове оцене нису биле без основа говори и податак да је година на измаку била веома добра и у наплати пореских прихода. Пре свих то се односи на порез на додату врендост од кога се по први пут у државну касу слило преко 300 милијарди динара. Наредна година донеће наставак рефоми ПУ Србије као и наставак борбе против сиве економије.
О томе шта ПУ Србије чека у наредном периоду директорка Драгана Марковић каже за “Дневник”:
- У протекле три године начињен је битан искорак у нашем раду. Резултати су видљиви пре свега у реализацији наплате основних пореских прихода, што је битан допринос фискалној консолидацији Србије.
У 2018 имаћемо доста изазова. Пореска администрација треба да постане ефикасна са модерним информационим системом. Пословни процеси морају бити једноставни, разумљиви и у складу са најбољом међународном праксом. Циљ нам је да изградимо систем утврђивања, налпате и контроле пореских прихода који ће бити ефикасан и смањити број организационих јединица. Тежимо да у ПУ раде високообразовани стручњаци који ће пореским обвезницима пружати професионалне услуге, кроз модеран систем управљања. Да то иде по плану, говори и похвала коју смо добили након истраживања које је наручила Светска банка .
Колико ће ове године бити убрано прихода? Колико плаћени порези учествују у приходу државне касе и какви су планови за 2018?
- Порески приходи су ове године наплаћени у већим износима од планираних. То је врло битно за дугорочну макроекономску стабилност државе. Компелне податке знаћемо након 31. децембра. За првих 11 месеци 2107. наплатили смо укупно преко 1.034 милијарди динара. То је за три одсто више него лане. Од пореза на добит слило се 112 милијарди што је за 40 одсто више него у 2016.
Нова наградна игра
„Узми рачун и победи” била је веома популарна наградна игра. Ове године је планирана реприза. Шта на пољу едукације пореских обвезника очекујемо од ПУРС?
- Кампање као што је била “Узми рачун” подижу свест грађана о потреби да добровољно плате порез. То је одлична превенција у борби против сиве економије. Ту је и кампања “Порески час” где посећујемо школе и основцима објашњавамо које су све предности добровољног плаћања пореза. Наставићемо и са добро препознатом кампањом “Порез плати да ти се добрим врати”.
Веома је битно напоменути да бруто наплата пореза на додату вредност у 2017. износи 300 милијарди динара и за 16 милијарди је већа него лане. Приход од ПДВ је по први пут у Србији премашио поменуту суму. То говори не само о нашем раду, већ и да је битно повећана привредна активност у Србији. Знатно је увећана и сума повраћаја новца обвзеницима ПДВ-а на 191 милијарду динара или за 40 милијарди више него претходне године. Повећана је и наплата доприноса за обавезно социјално и здравствено осигурање на 556 милијарди или седам процента више него лане.
Колико је поред већих привредних активности томе допринела и борба против сиве економије?
- Пореска управа Србије је кључна инстиуција у тој борби, али не и једина. Борба против сиве економије није само скуп појединачних мера које се доносе. Успех се постиже само ако све институције система делују добро организовано и заједнички против овог проблема. У наредном периоду и даље ћемо на томе радити у сарадњи са полицијом, царином и инспекцијским службама. На овој проблематици посебно раде Пореска полиција и контрола. Они ће и у 2018 имати пуно посла.
А какви су резултати рада Пореске полиције у 2017?
- То је пре свега 1.560 поднетих кривичних пријава против 2000 лица а за готово 1.700 кривичних дела. Истовремено за 116 прекршилаца одређен је притвор. Утврдили смо да су они избегли да плате преко 11 милијарди динара пореза. Највише је тога било код ПДВ-а: четири милијарде. Следи избегавање пореза и доприноса на приходе грађана у износу од 3,5 милијарди динара, па акциза и пореза на добит - преко милијарде. Морам да напоменем да смо открили за три одсто више утаја и то са мањим бројем инспектора, што је пре свега резултат рада на сложенијим предметима. У 2018. рад пореских полицајаца биће усмерен и на откривање предузећа која помажу привредниицма у избегавању плаћања пореза. Ту мислим на “перачка” и “фантомска предузећа”. Они су и највећи генератори сиве економије. У 2017. открили смо 125 таквих фирми. Акцизни производи су увек занимљиви за посленике из сиве зоне. Ове године смо у сарадњи са колегама из других државних органа открили и одузели 30 тона дувана у листу, преко 12 тона резаног дувана, као и преко 2,1 милион паклица цигарета. Ту је затим 3.000 литара разних алкохолних пића и 11.000 литара нафте и деривара .
Порески инспектори су ове године били чести гости и на туристичким манифестацијама и фестивалима. Колико су теренске контроле битне?
- У 2017 било је укупно 18,5 хиљада контрола, а готово сваки трећи био је прекршилац. У 11.690 случајева контролисали смо обрачун јавних прихода. У 40 одсто случајева утврђене су неправилности и поднете одговарајуће пријаве. Тако смо открили нове приходе у износу од 15,7 милијарди динара и то највише од ПДВ - са 8,3 милиајрде. Код пореза и доприноса по одбитку то износи 4,6 милијарди, а код пореза на добит 1,9 милијарди.
Контрола промета преко фискалних каса обављена је код 6,5 хиљада обвезника. У 39 одсто контрола констатоване су неправилности и поднети захтеви за покретање прекршајних пријава. Привремено је затворено 2.000 локала. Занимљиво је да је утврђено чак десет одсто више неправилности у викенд контролама него радним данима. Очигледно да се тада не надају посети пореских инспектора.
Душанка Вујошевић
