Подаци Агенције за привредне регистре за прошлу годину говоре да свако треће предузеће, или њих 32.646, има оцену пословања А, Б или Ц. Ко није ушао у ту абецеду, не може добити кредит.
Зашто су нам предузећа по резултатима пословања тако слабашна и шта раде банкари када им на шалтер дође него из Д категорије или још ниже рангиран по резултатима пословања?
– Те оцене које сте поменули често нису одраз правог стања – каже председник Извршног одбора Опортјунити банке Владимир Вукотић. – Наша предузећа део пословања обављају у сивој зони, односно нелегално, тако да се резултати целине пословања не виде па отуда добијају оцене лошије него што је то реално. Када банка одобрава клијенту позајмицу, као могућност обезбеђења, односно хипотеке или залоге, процењује се капитал компаније. Пословни простор је често уписан у Катастарској служби на име неког од чланова породице, а тако је и с другом имовином. Зато се кредит често не може одобрити, или то буде под условима лошијим него да се цело пословање обавља и финансира легално.
Тај проблем добро је познат и стручњацима. Тако др Зоран Грубишић с Београдске банкарске академије каже:
– Банке део илегалног пословања не узимају у обзир када процењују кредитну способност клијента – подвлачи он.– Зато велики део тих компанија не може уопште да добије кредит или га добија под неповољнијим условима. То значи уз више стопе, краће рокове отплате…
Сигурно је да они који успевају да опстанум па и зараде у комбинацији сиве зоне и легалног пословања, неће преко ноћи то мењати зарад бољег пословног рејтинга. Грубишић решење види у финансијским институцијама које би биле специјализоване за финансирање малих и микро бизнса. Тада би и предузећа која сада не могу да добију кредит то могла очекивати, и то под условима повољнијим него данас
– Европска инвестициона банка, као и Европска бана за обнову и развој те разни страни фондови, имају кредитне линије које су намењене категорији клијената који не могу да их добију под комерцијалним условима – каже Грубишић. – Добро решење су занатске и кредитне задруге и сличне инстутитуције специјализоване за финансирање микро предузећа и предузетника. Оне послују готово свуда у свету па не видим зашто не би и код нас.
Д. Вујошевић
Идеал је пола-пола
О томе да ли су домаћа предузећа мало задужена или презадужена могло би се дискутовати. Подаци Агенције за привредне регистре за 2016. говоре да на динар сопственог капитала дође 1,8 динар позајмљеног новца. Тај скор баш и није нешто што обећава. Иделано би било да однос сопственог и позајмљеног капитала буде пола-пола. Колико би то код нас било када би се урачунала и имовина која се не води на предузећа или новац који није на рачуну код банке, тешко је рећи.
