Најчешће је реч о прехрамбеним производима који су грађанству најпотребнији, а цене су по правилу ниже од оних које су биле док се роба није нашла на „акцији”, односно била на рафу.
Тренутно сами трговци одређују која ће се роба наћи на акцији, и када, као и по којој цени ће се нудити потрошачима. У циљу да што више робе нађе купца, трговци акцијску робу продају често и упола јефтиније од редовне цене. Акцијске продаје су постале „мамац” за купце и зато и не чуди што потрошачи прелазе километре да би пазарили робу чија цена је знатно нижа од оне по којој је могу да купе у продавници у комшилуку.
Уколико буде усвојен нови закон о трговини, акцијске продаје ће бити регулисане и разлике између цена робе која се нуди неће моћи да буду толико велике. Наиме, Привредна комора Србије прошле недеље отворила је јавну расправу о новом закону о трговини, која ће трајати до 21. фебруара. На овонедељној првој расправи у ПКС-у представници око 80 трговинских компанија, институција и организација из Србије, тражили су да нови законски акт дефинише акцијску продају. У Нацрту закона о трговини, који је израдило Министарство трговине, туризма и телекомуникација, акцијска продаја се дефинише као „продаја по цени која је нижа од редовне цене”. Трговци траже да уз ову дефиницију буде наведена доња граница акцијске цене, односно да она не може да буде нижа од нето произвођачке цене.
По речима помоћника ресорног министра Јована Стојића, до Нацрта новог закона о трговини, деценију после усвајања важећег, дошло се после анализе стања читавог сектора трговине у Србији.
Цене у српским продавницама ће и даље бити истицане у динарима, осим у трговини у сектору туризма, када се послује с иностранством, као и електронској трговини софтвером и дигиталним производима када се извози ИТ технологија. Електронска трговина ка Србији, како је предложено Нацртом, мораће да има опциону валуту па ће потрошач моћи да бира коју цену жели да види.
Нови документ доноси новине и дефинисање трговине на мало, као и оне које се односе на акције, попусте, распродају и прикупљање података. Примедбе су изречене и на дефинисање акцијске продаје, за коју је у Нацрту закона наведено да је продаја по цени која је нижа од редовне, указао је Стојић, додајући да ће се размотрити примедбе трговаца у погледу дефининисања акцијске цене.
Они сматрају да се тај појам мора додатно појаснити или изоставити из новог закона о трговини. Иначе, Нацртом закона о трговини „непоштена трговачка пракса” дефинише се као поступање супротно начелу савесности и поштења. Таквом дефиницијом, сматрају трговци, неоправдано се ризик пословања преноси на друге учеснике у ланцу снабдевања, а као пример такве праксе у Нацрту закона о трговини наводи се да је реч о „безусловном поврату робе, условљавању продаје робе компензациојом, наметање обавезе плаћања у висини која није адекватна вредности услуга – накнада за изглање и увршћивање производа у асортиман”. Такав опис, чак, тврде трговци, може да унесе заблуду о томе шта све може да се третира као непоштена пракса.
Љ. Малешевић
