У Србији расту приходи, али расту и расходи

По речима заменика генералног директора Сектора НБС-а за економска истраживања и статистику Милана Трајковића, раст личне потрошње грађана Србије износиће ове године 3,3 одсто.
trzni centar kupovina
Фото: Dnevnik arhiva

То је нешто спорије у односу на пројекцију раста бруто домаћег прозивода, коју је НБС повећао на 3,6 одсто, али је и знатно више него лане.

Наводи податак да ће лична потрошња грађана у Србији у 2019. на годишњем нивоу износити око 30 милијарди евра, а кључни извор финансирања потрошње су плате из приватног сектора.

– У наредној години очекује се раст личне потрошње од 3,6 одсто, што је такође нешто спорије од пројекције раста БДП-а од око четири одсто у 2020. години – оцењује Трајковић. – И ове и следеће године око две трећине раста личне потрошње доћи ће од раста фонда плата у приватном сектору, а трећина од раста плата у јавном сектору и пензија заједно.

3,3 одсто раст личне потрошње грађана Србије

Трајковић објашњава да фонд плата у приватном сектору чини око 45 одсто извора личне потрошње у Србији, на другом месту је фонд пензија с око 15 одсто, а следе плате из јавног сектора, који чини око 12,5 одсто извора личне потрошње у Србији. На то, како каже, треба додати и дознаке из иностранства и раст кредитне активности, који имају нешто мање учешће.

Републички завод за статистику још није објавио податке о просечним месечним приходима домаћинстава Србије у трећем кварталу ове године, а на крају другог просечни месечни приходи износили су 66.348 динара укупно у новцу и натури, док су расходи били 66.576 динара. Подаци РЗС-а показали су да је просечни укупни приход домаћинстава на крају другог квартала ове године био око 3.500 динара већи у односу на исти период лане.

45 одсто извора личне потрошње плате у приватном сектору

Највећи приходи на крају другог квартала били су у Београдском региону – 77.224, Региону Шумадије и западне Србије – 63.528, Војводине – 62.865, а најнижи просек укупних прихода имала су домаћинства у Региону јужне и источне Србије – 61.825 динара.

Домаћинства су просечно највише у том периоду трошила на храну и безалкохолна пића – 34,4 процента, следе становање, вода, електрична енергија, гас, гориво – 16,7 одсто и транспорт – 9,4 одсто.


Плате и пензије

На крају прве половине године више од 96 процената домаћинстава у Србији приходе је остваривало у новцу.

Нешто испод 50 процената је то од плата из редовног радног односа, а 32,4 одсто од пензија.


Другим речима, и половином године расли су приходи домаћинстава у Србији, али и расходи јер су храна и пиће наставили да „гутају” кућни буyет. Тренд раста прихода, али и личне потрошње домаћинстава у Србији, очигледно је настављен и у трећем кварталу, а тако ће бити и у последњем. Једино што би се у последњем кварталу могло променити је да кључни извор финансирања потрошње буду плате из јавног сектору, с обзиром на то да следи повећање плата запослених којима је послодавац држава. Но, пошто број запослених у јавном сектору – између 500.000 и 600.000 – ипак чини само четвртину укупног броја оних који сваког месеца примају плату, може се очекивати да они последња два месеца мало више троше јер ће више и имати, а да од Нове године и запослени у приватном сектору – с обзиром на то да је минимална цена рада повећана 3.000 динара, као и пензионери – следи повећање пензија у просеку од 5,4 одсто – додатно троше новац.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести