Србија је једна од ретких земаља у Европи које немају посебан закон којим се уређује привремено запошљавање радника преко агенција.
У Министарству за рад, запошљавање, социјалну и борачку политику објашњавају да је припремљена радна верзија закона о раду преко агенција за привремено запошљавање и да ће се ускоро наћи на јавној расправи. Осим тога, треба да се прибаве мишљења ресорних министарстава, Социјално-економског савета, Европске комисије, па када се све то обави, до краја године би пред Владом Србије требало да се нађе предлог закона који ће она упутити посланицима Скупштине Србије.
Колико тачно данас радника у Србији добија посао преко агенција које их изнајмљују компанијама уз провизију нико не зна, али се сви слажу у томе да их има много и да су тренутно у сваком погледу обесправљени, почев од тога да немају право на боловање, годишњи одмор, топли оброк, регрес, маркицу за превоз, плаћен прековремени рад, могућност да подигну кредит... О каквом је заправо начину рада српских радника реч најбоље је оценила психолог рада Вера Кондић, која их пореди с „вешалицом за одела”.
– Када радите на лизинг, имате доживљај да висите на ауфингеру с којег послодавац сваки час може да вас скине – оценила је Вера Кондић. – Ви нисте господар свога живота, свога времена и своје будућности, већ сте роб послодавца. Не можете ништа да планирате пошто све планове о вашем животу доноси неко други. Од ваших жеља не зависни ништа јер у вашем животу нема никаквих константи – све су променљиве. Због тога сматрам да је рад на лизинг велика авантура у коју могу да се упусте само млади без икаквих обавеза. Додатни проблем представља чињеница да радници на лизинг често мењају послове јер их агенције ангажују за обављање различитих ствари. Тако се може догодити да радник неколико месеци ради на грађевини, након тога вози хладњачу, да би волан преко ноћи заменио точењем безина.
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић објашњава да је у Закону о раду уређен само начин на који се региструју агенције, али да он не уређује запошљавање у сврху уступања радника другом послодавцу. Додаје да, иако су представници сидниката против тог закона, свесни су да он мора да постоји и да га већина развијених европских земаља одавно има.
– Кад је већ тако, онда треба да буде добро урађен, а радници који на тај начин долазе до посла заштићени једнако као и сви остали – рекао је Вуковић.
Челница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић подсећа на то да је постојање радника на лизинг на српском тржишту заправо омогућила конвенција Међународне организације рада о приватним агенцијама за посредовање и запошљавање, коју је Скупштина Србије ратификовала фебруара 2013. године.
– Међутим, та област ни сада није уређена до краја – сматра Ранка Савић. – Такве раднике не штити актуелни Закон о раду иако смо као синдикат инсистирали на томе да се то у њему нађе. Ипак није, и то је фатална грешка јер, да је та област регулисана тим законом, данас би радници на лизинг имали заслужену радноправну заштиту. Непостојање тог закона представља велику опасност за целу државу јер се тако може десити и да рад на одређено и неодређено време престане да постоји, а тај облик ангажовања постане доминатан у Србији.
Љ. Малешевић
Добар или не, али га има све више
Председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић оцењује да је доношење закона о ангажовању радника на лизинг изузетно важно јер је тај вид запошљавања све чешћи.
– Могло би се расправљати о томе да ли је такав начин запошљавања добар, али он постоји и треба га законски регулисати да би радници имали правну сигурност која им обезбеђује остварење њихових радничких права – рекао је Милић. – Број радника на лизинг би требало да буде ограничен на максимално десет одсто од укупног броја запослених, а не би требало дозволити да послодавац запошљава радника на лизинг на радним местима која су основна делатност фирме.
