Међутим, за сада није познато колико привредних субјеката не плаћа таксу у Србији као ни који је број предузећа која шаљу извештаје о загађењу Агенцији за заштиту животне средине.
"Оно што можемо са сигурношћу да кажемо је да број компанија које плаћају еколошку таксу из године у годину расте. Са мерама које смо предузели више ниједна компанија неће бити у могућности да сакрије своје податке", каже Јовановић и подсећа да је протекле године уведен нови софтвер, апликација, која омогућава слање дневних извештаја о загађењу из компанија које се баве производњом.
Каже да захваљујући том софтверу компанијем више неће моћи да достављају лажне податке и да не плаћају еко таксу.
"Агенција за заштиту зивотне средине у претходних неколико година је имплементирала најновије софтверско решење које смо са друге стране пропратили правном региулативом, и то је дало драматичне резултате. Успели смо да број известаја које добијамо годишње повећамо за око 2.000, а тиме и приход од еколошке таксе", каже Јовановић.
Више од 20.000 компанија у Србији је иначе у обавези да плаћа еко-таксу, а та цифра се мења из године у годину, додаје Јовановић.
Међутим, има значајан број и оних који ту обавезу не испуњавају, а Јовановић то илуструје чињеницом да је до данас покренуто око 5.000 прекршајних пријава и 200 кривичних пријава против предузећа која су достављала лажну документацију о нивоу загађења које производе и друго.
Привредници имају примедбу да је компликован софтвер који треба да савладају како би слали извештаје из својих предузећа о нивоу загађења па је зато Привредна комора Србије организовала данас обука за запослене о законској обавези годишњег извештавања о отпаду.
Директор Сектора индустрије Привредне коморе Србије Мирослав Лутовац каже да многи привредници још нису упознати са тиме како функционише апликација за слање извештаја о загађењу, Агенцији за заштиту животне средине.
"Апликција је ту да олакша вођење евиденције која нема само за циљ да обезбеди тачну евиденцију како би се наплатила еколошка такса, иако је то јако важно, она има циљ да да јасну слику тржишта отпада", каже Лутовац.
Лутовац додаје да је важно да се кроз извештаје привредника утврди колико су отпада произвели, и шта да се ради са тим отпадом те како да му се "да сврха".
"У овом тренутку ми немамо јасно селектоване податке колика је укупна количина отпада што показују и задњи инциденти у последње време. Да би се стање променило, прво морате да имате слику шта је количина и какав је састав тог отпада", каже Лутовац.
