Наиме, индустријска производња у еврозони је у јулу пала више од очекиваног и други месец заредом, и у треће тромесечје улази са негативним резултатима, саопштила је данас европска служба за статистику Евростат.
Председник Србије Александар Вучић оценио је да ће успоравање европске привреде, посебно Немачке, сигурно утицати и на Србију и истакао да наша држава ради на повећању стопе раста домаће економије како би се ублажиле последице потенцијалне рецесије у неколико европских земаља.
Помоћик директора за аналитику у Привредној комори Србије (ПКС) Бојан Станић каже да је привреда Србије отворена и веома зависна од спољно-трговинских односа са својим главним партнерима из еврозоне, међу којима су најзначајнији Немачка и Италија.
"Самим тим, уколико се смањи потражња за нашим извозним производима у Немачкој или било којој земљи еврозоне, смањује се и могућност производње у нашој земљи и долази до смањења БДП. То је директни утицај", рекао је Станић Тањугу.
С друге стране, наводи он, може утицати и индиректно, јер у Србији има доста инвестиција из Европе, а ако је, објашњава Станић, рецесија у тим земљама, онда ће матичне фирме бити мање спремне да инвестирају у друга тржишта, као што је српско.
"Такође, може доћи и до деинвестирања, односно да у Србији дође до затварања одређене производње капацитета", рекао је Станић.
Упитан како Србија може да одговори на могуће рецесије у европским земљама, Станић каже да се држава за могућу рецесију припрема у периоду економског опоравка и експанзије, тако што јача домаће фирме, повезује се са трећим тржиштима многољудним земљама, повећава регионалну сарадњу и штеди.
"Држава треба да примењује те мере, како би повећала виталност своје привреде и смањила негативне ефекте појаве рецесије или економских и финансијских криза у Европи", подвукао је Станић.
Према његовим речима, охрабрују најаве из Немачке да ће покушати да кроз систем подстицаја и јавних улагања смањити ефекте рецесије.
"Рецесија је последица политичких догађа на релацији Америка - Кина, и самим тим ако се то прелива на привреду ЕУ, онда можете мислити како се прелива на привреду земаља у развоју као што је Србија и земља из региона", рекао је Станић.
Каже да се кризе обично прво дешавају у најразвијеним земљама и да код њих најбрже пролазе, док са заканелошћу се јављају у мање развијеним земља које се због мање економског потенцијала теже опорављају.
Економиста Иван Николић каже за Тањуг да је пад индустријске производње у еврозони практично наставак негативне тенеденције нароцито у њеним водећим деловима већ неколико тромесечја уназад.
Истиче да је посебно проблематичан сектор грађевинарства и индустрије и да се то одржава на БДП тих земаља.
"Такође то је негативно и по нас јер се тражња смањује и наш извоз трпи", каже Николић и додаје да је у првих седам месеци Немачка чинила 13 одсто нашег извоза, а Италија 11 одсто, и њих две практично чине цетвртину робног извоза.
Постоје нека истраживања која показују да је готово јединична веза измеду кретања њиховог БДП и наше активности и да када падају они падамо и ми у истој мери, од односно кретања код нас", рекао је Николић.
Саговорник Тањуга указује да имајући у обзир и околности из непоредног окружења, попут увођења такси на робу из Србије, можемо бити задовољни спољно трговинским резултатом , одноно шире посматраном реализацијом привредне активности у прва два тромесечја ове године.
