Тешко да би се послодавци, који су нудили повећање од три одсто – безусловно, и осам – под условом да се повећа неопорезовани део зарада, и синдикати који су тражили 15 одсто, договорили да српски министар финансија Душан Вујовић на седници није „пресекао” лицитацију тврдњом да у буyету Србије има пара за повећање минималца за десет одсто. Толико је на крају и прихваћено јер се ниједног тренутка не сме сметнути с ума да је држава, заправо, највећи послодавац у Србији и да она на име исплате већег минималца од 1. јануара 2018. године мора издвајати дест одсто више новца из републичке касе.
Шта каже ММФ?
Која је рачуница боља и могућа за Србију – знаће се много више у октобру, када с ММФ-ом буде резматрана осма ревизија споразума, у оквиру које су и разговори о буyету за 2018. годину. Делегација ММФ-а је већ истакла да има простора за повећање плата и пензија у Србији, али није желела да прогнозира колико процената. Остало је да рачуницу о свему направи и презентује министар финансија, који најбоље зна колики расход државна каса може да издржи, а да при том не буде угрожена финансијска консолидација.
Када министар финансија Душан Вујовић тврди да у буyету има пара за повећање минималца од десет одсто, сасвим је извесно да он приводи крају и рачуницу о томе колико би на крају године могле бити повећане плате у јавном сектору и пензије. Тачно је да он тренутно има техничку делегацију ММФ-а, а наредног месеца и редовну, и да и с њима треба да претресе све опције које су у погледу повећања плата и пензија у игри, али ни пред њих он не излази неспреман и без конкретног предлога.
Може се претпоставити да ће уследити повећање плата и пензија од десет одсто, али то никако не значи да ће сви делови јавног сектора и пензионери добити толико. Тај проценат се односи на укупну масу коју треба издвојити из буyета, а она ће бити распоређена према потреби, односно процени колико је којим запосленима у јавном сектору најпотребније. Тако би се могло десити – а таквих најава је претходних дана било – да највећи проценат добију Војска и полиција, нешто мало мање здравство и просвета, док би најмање добили запослени у социјалној заштити и првосуђу. Рачуница око пензионера још увек је велика непознаница. Јер, уколико 1,7 милион пензионера у новембру, као што је најављено, добије једнократну помоћ између 5.000 и 6.000 динара, онда би им пензије највише могле бити повећане пет одсто, што је више од процењеног привредног раста од три одсто и знатно више од онога што је Закон о привременој исплати пензија предвидео. Дакако, пензионери, како је то наведено у саопштењу ПУПС-а, очекују да они буду ти који ће добити највеће повећање јер сматрају да су и дали највећи допринос финансијској консолидацији српског буyета тиме што су им пензије умањене за 22, односно 25 одсто.
Рачуница је једноставна: уколико би плате и пензије биле повећане десет одсто, расходна страна буyета догодине била би 80 милијарди динара већа. С друге стране, ако се плате у јавном сектору и пензије у 2018. увећају пет одсто, за државну касу то би био годишњи трошак од око 40 милијарди динара.
Љ. Малешевић
