Генерално гледано, кажу агрономи, очекује нас солидна жетва, а то значи да ће национални просек бити мало изнад четири тоне по хектару.
– У свим деловима Војводине киша је падала неравномерно па има делова покрајине где је род у одличном стању, док, с друге стране, има подручја где кише није било довољно па је пшеница ређа – класова је мање по квадратном метру, али то можа бити и добро јер омогућује да зрно буде крупније – каже научни сарадник на Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду др Владимир Аћин. – Пшеница је сада у фази млечне зрелости и тренутне умерене температуре иду јој наруку па би, уколико време и надаље буде такво, поготово ако не буде топлих ноћи, жетва могла почети у трећој декади јуна.
Пољопривредник из Банатског Новог Села Зоран Сефкеринац каже да је киша пала касно и да ће овогодишњи дуги сушни период оставити последице на приносе пшенице у Банату.
Ненад Манић из Аграрног савеза Србије каже да је трећина пшенице у лошем стању, и да има доста примера да су земљорадници због велике суше преоравали пшеницу.
– Око трећине пшенице је осредњег квалитета, а око 35 до 40 одсто парцела под пшеницом је у одличном стању и на тим њивама је заправо дошло до изражаја колико је значајна примена агротехничких мера – навео је Ненад Манић.
– Суша, посебно у јужном и средњем Банату, утицаће на то да предстојећа жетва буде једна од лошијих – казао је Сефкеринац, који сматра да род у Банату неће бити тежи од две до три тоне по јутру.
По подацима „Жита Србије”, јесенас смо посејали 570.000 хектара пшенице, док Републички завод за статистику каже да је имамо на 583.000. хекатара.
Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да је овог пролећа клима допринела да примена агротехничких мера, састав земљишта и предсетвени усеви више него ранијих година одреде колики ће бити приноси.
– Изглед жита је шаролик – каже Саковић. – Има подручја где се могу очекивати приноси и седам тона по хектару, али има њива где зрна неће бити ни две тоне по хектару.
Пољопривредник из Суботице Мирослав Киш наводи да ће, бар на северу Бачке, жита бити између две и три тоне по јутру.
– Сушни период током зиме оставио је трага на усеву јер киша која је касније падала није надокнадила потребну влагу – објашњава Киш. – У Бачкој, али и у другим подручјима Војводине, киша није била истог интензитета па ће приноси бити различити и зависити од количине локалних пљускова.
Саковић наводи да би жита ове године требало да имамо око 2,3 милиона тона, што је више него довољно за домаће потребе, али напомиње да нам је остало пшенице од прошле жетве па ћемо, када пожањемо овогодишњи усев, с лањским залихама има око 2,9 милиона тона пшенице.
– Још немамо податке о томе колико смо пшенице продали у мају, а сигурно ће се прошлогодишњим пшеницом трговати и током јуна, али упркос томе, сигурно ће бити око пола милиона тона лањске пшенице – истакао је Саковић.
З. Делић
