Биотехнологија у служби пољопривреде

На основу те базе, др Ђаловић је био најцитиранији истраживач за област биотехнологије и пољопривреде у подобласти ратарства и повртарства у 2021. години.

База података СЦОПУС је највећа цитатна база података која је на располагању научницима широм света и укључује преко 21.500 наслова од преко 5.000 међународних издавача.

Признање, казао је за „Дневник” др Ђаловић, значајно је не само за њега већ и за научну иституцију у којој ради и ствара.

- Путем базе података СЦОПУС прати се цитираност појединих аутора, односно истраживача, цитираност радова и друго. За цитираност веома важну улогу има иновативност публикованих радова у врхунским часописима од међународног значаја, најчешће са високим вредностима импакт фактора - појаснио је др Ивица Ђаловић.

С друге стране, навео је, цитираност недвосмислено потврђује изврсност у научноистраживачком раду и иновативност реалаизованих програма истраживања. - Кроз ове параметре видљиви су не само истраживачи већ и институција у којима они раде. Уједно овим прознањем се потврђује чињеница да се у нашим реномираним националним иституцијама могу постизати резултати светског нивоа и да наши истраживачи имају иновативни потенцијал да кроз научну изврсност и иновативност пруже одговоре на бројне друштвене изазове са којима се суочава данашње човечанство, као што су климатске промене, храна, енергија, развој нових и будућих технологија - биотехнологија и биосигурност.

За истраживаче најважнији пољопривредници

Др Ђаловић истиче да је у раду научних истраживача на првом месту да огромна научна достигнућа у светским размерама Института пренесу пољопривредницима.

- Најважније нам је да крајним корисницима - пољопривредницима - пренесемо знање и уз подршку Владе Србије обезбедимо прехрамбену сигурност наше земље. Зато тежимо да сваке године најновија научна достигнућа пренесемо организовањем различитих видова едукација, зимских предавања и семинара, не само за пољопривреднике већ и агрономе, који су препознати као најзначајнији и највећи скупову у региону у области пољопривреде и науке.

Признање је, истакао је, и потврда наставка континуитета у раду истраживача Инситута у коме се стварају иновације за будућност по којима је био одувек препознат на светској мапи науке. А наука и иновације ће управо имати доминанту улогу у 21. веку, будући да се све више суочавамо са климатским променама, најчешће појавом суше.

- Током 20. века, а посебно у протекле три деценије све чешће се суочавамно са појавом изражене варијабилности климе - казао је др Ђаловић. - Подсећања ради, у периоду од 1937. до 2022. године било је готово 45 сушних година, што је готово преко 57 одсто. С обзиром на то да се у нашој земљи интезивна биљна апроизводња највећим делом одвија у условима сувог ратарења, суша је најчешће основни узрок разлика између просечних остварених и потенцијалних приноса. Ситуација је утолико компликованија уколико су на истом локалитету присутне промене већег броја климатских варијабли. Када је у питању биљна производња, наука свакако има решење, јер су значајне активности усмерене, пре свега, на изналажење мера адаптације и рационалних технологија гајења. Могу да кажем да је у протеклих неколико година у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду створена нова генерација НС сорти и хибрида која са успехом одолева различитим факторима стреса, са посебним освртом на сушу.

З. Делић